Category: Interna medicina

Doktor Gajić za “Frankfurtske vesti” o korona virusu i majmunskim boginjama. Kako se treba postaviti i šta raditi u slučaju da se zarazimo.

Ovde možete preuzeti članak u PDF formatu (klik na ikonicu).

DR SLOBODAN GAJIĆ, INTERNISTA I KARDIOLOG

Komplikacije bez kraja

Dr Slobodan Gajić, internista i kardiolog, kaže za “Vesti” da je svaki od virusa poput korone, koksakija, gripa, veoma opasan za naš organizam, zato što oni mogu delovati kao sistemske bolesti.

Ovi virusi, pored osnovnih problema koje prave, kao što su povišena temperatura, umor, malaksalost, bol u grlu, mišićima i zglobovima i suvi kašalj, mogu da izazovu i oštećenje nekih veoma bitnih organa srca, bubrega, pluća, često i štitne žlezde, a dovode i do vrtoglavice zato što napadaju jedan deo osmog moždanog živca.

– kaže ovaj lekar.

On napominje da osim toga, virusi koje je naveo veoma često dovode do oštećenja sluzokože i prave put za ulazak bakterijske infekcije, što može da dovede do “superinfekcije”.

Kada krene običan grip posle njega mogu uleteti pneumokoke ili neke druge bakterije u čovekov organizam i dovesti do veoma ozbiljnih komplikacija kao što su upale pluća.

– priča dr Gajić.

Najvažnije je, kako ističe, da kada pacijent ima virusnu prehladu, ne dođe do virusne upale pluća koja se ne može lečiti, jer nema adekvatne
medikamentne terapije. Situacija je, kaže, drugačija kod bakterijskih infekcija, jer ih uspešno leče antibiotici.

Zato je kod virusa bitno odležati pet do sedam dana, ne dozvoliti pad imuniteta da se on ne raširi. U tom slučaju treba uzimati dosta tečnosti, polivitaminsku terapiju, vitamine C i D i piti paracetamol kako bi se spuštala temperatura i prestali bolovi u mišićima.

U osvrtu na COVID-19, naš sagovornik je mišljenja da će taj virus, kao i virusni grip, nastaviti da cirkuliše među ljudima.
– Verovatno će menjati svoj oblik, ali ne verujem da će biti u tolikom stepenu raširenosti i teških slučajeva, odnosno teških kliničkih slika. Već smo dovoljno vakcinisani, dovoljno puta preležali, tako da smo stekli i neki svoj imunitet, a i virus je u svom delovanju, verovatno već oslabio.

Mislim da će i ubuduće biti korone, ali ne sa tolikim komplikacijama i stepenom zaražavanja. Biće kao neka vrsta gripa verovatno sezonskog karaktera i dovoditi do nekih drugih komplikacija, ali ne u meri u kojoj je to činio do sada.

– ocenio je on.

Inače, kako objašnjava, virus korone je doneo dosta štete, veliki broj umrlih, ali i dosta onih sa oštećenjem organa.

Kao kardiolog mogu da vam kažem da imam dosta pacijenata sa postkovid komplikacijama. Virus je dosta delovao i na baroreceptore koji učestvuju u regulaciji krvnog pritiska, a na osnovu onoga na šta se žale i pregleda, mogu da vam kažem da povećan krvni pritisak ima ženska populacija i to ona dosta mlada koja bi, zbog godina života, trebalo da ima niže vrednosti. Krvni pritisak kod žena uglavnom raste posle 55-60. godine, a meni se javljaju pacijentkinje koje imaju 40 ili 42 godine i ozbiljne skokove pritiska, tako da im se mora uvesti terapija.

– prenosi nam svoja iskustva i napominje da se dosta pacijenata žali na vrtoglavice i brzi zamor.

Važno je biti obazriv

Od majmunskih boginja, kako kaže Slobodan Gajić, ne treba da strepe oni koji su primili vakcinu protiv velikih boginja.

Treba da se pripaze mlađe generacije.
Videćemo stepen širenja, kliničku sliku, ali u svakom slučaju se treba pripremiti i biti obazriv.
Koronu smo prvo olako shvatili, a već sada vidimo i debele propuste i komplikacije kod ljudi koji su je preležali

– kaže on.

Dr Slobodan Gajić je, upitan sledi li čovečanstvu obistinjenje nekih crnih prognoza o još težim bolestima u budućnosti, kaže da treba biti na velikom oprezu.

Ne treba se nikako opuštati, ni što se korone tiče, a ni eventualno nekih novih virusa koji bi mogli da se pojave.

– naglasio je ovaj lekar.

U slučaju na sumnju da postoje tumorske promene (karcinom) na nekom organu, sledeći korak u dijagnostici su laboratorijske analize koje pored osnovnih analiza (SE KKS i biohemije) treba obavezno da sadrži i tumorske markere.

Povišene vrednosti tumorskih markera u velikom broju slučajeva mogu potvrditi naše sumnje ili biti dopunski parametar u nastavku ispitivanja (ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca).

S tim u vezi želimo da vam tablearno prikažemo šta povišene vrednosti tumorskih markera znači za koju bolest, jer kao što smo rekli i neke bolesti koje nisu tumori mogu dovesti do porasta tumorskih markera i zato je potrebna dalja dijagnostika.

Tumor marker	Marker / bolesti	Povišene vrednosti kod ne-malignih oboljenja
ACTH	HVL, pluća	M. Addison, AGS (Adrenogenitalni sindrom)
AFP	Jetra, „germ cell“ karcinomi	Akutni i hronični  hepatitis, ciroza jetre, trudnoća, deca <1 god.
Bence Jones Protein (BJP)	Plazmocitom
CA 125	Ovarijumi, žučni kanali , gastrointestinalni trakt, dojka, pleural mesothelioma	Endometrioza, ascites, odlivi, posleoperativna stanja, peritonealni izlivi, peritonitis, holelitijaza
CA 15-3	Dojka, ovarijum, cerviks, endometrijum	Hronične inflamatonre bolesti jetre , bubrežna insuficijencija, fibroadenom, bronhijalne bolesti, mastopatija
CA 19-9	Pankreas, CRC (kolorektalni karcinom), ezofagus, GIT (gastrointestinalni trakt), jetra, sluznica usta/jezika	Pankreatitis, holestaza, hronični aktivni  hepatitis, ciroza jetre, mucoviscidosis-Cistična fibroza
CA 50	Pankreas
CA 72-4 (TAG 72)	Želudac, ovarijum	Akutni pankreatitis, ciroza jetre, bolesti pluća, bolesti vezivnog tkiva
Kalcitonin	Medularni  karcinom štitne žlezde	Bubrežna insuficijencija, hIpogastrinemija, Hashimoto tireoiditis, hiperkalcemija, trudnoća
CASA	Ovarijum
CEA	CRC (kolorektalni karcinom), pankreas (CEA+u-Pa), intestinalni trakt, stomak, pluća, bubrezi, dojke, ovarijum, bešika	Pušači (prekanceroza), hepatična ciroza, inflamatorne bolesti pluća i creva, emfizem, hepatitis, divertikulitis, M. Crohn, ulcerozni kolitis, pneumonija
Chromogranin A	Endokrini  tumori (neuroblastom, karcinoidni sindrom, feohromocitom, karcinom malih ćelija pluća)	Bubrežna insuficijencija, prepoznatljivi poremećaji apsorpcije gastrointestinalnog trakta (sindrom smanjene apsorpcije), M. Whipple i celijakija
Kortizol	Nadbubrežna žlezda/kora nadbubrežne žlezde
Cyfra 21.1	Karcinom pluća, cerviksa, ezofagusa	Pneumonija, M. Crohn, kontaminacija  pljuvačkom (lažno povišen)
DHEA sulfat	Nadbubrežna žlezda/kora nadbubrežne žlezde	AGS (Adrenogenitalni sindrom), hiperplazija kore nadbubrežne žlezde, hirzutizam, virilizam
Dopamin	Tumor simpatičkih ćelija
Feritin	M. Hodgkin, leukemija, limfoma, bubreg, (pankreas, dojka)	Preopterećenje gvožđem, infekcije, hepatopatije, Still- sindrom
Gastrin	Gastrinoma
GH (hGH)	HVL (akromegalija)	Hipoglikemija, stres
ß-HCG	Horionepitelioma, hydatidiform mole, trudnoća, testikularni tumor	Trudnoća (takođe vanmaterična)
5-HIAA	Karcinoidni sindrom	Hrana sa serotoninom, epilepsija, lekovi, celijakija
Kateholamini	Srž nadbubrežne žlezde	Stres, hipoglikemija, hipertonus, medikamenti, stimulisani simpatikotonus
M2 piruvat kinaza	Proliferaciona aktivnost različitih ćelija tumora  gastrointestinalnog dela, pluća, dojke i  karcinoma bubrežnih ćelija
Metanefrin	Srž nadbubrežne žlezde
MIA (Melanoma inhibitorna aktivnost)	Uveale melanoma (melanom oka)
ß2-microglobulin	Limfom, multipli mijelom, limfatična leukemija, HIV	Virusna oboljenja, tubular proteinuria
Neopterin	Limfom, leukemija, HIV	Virusne bolesti
NMP 22	Karcinom bešike	Intersticijalni cistitis, infekcije urinarnog trakta, invasivne operacije (cistoskopija, kateterizacija, OP)
NSE	Karcinom malih ćelija pluća, neuroblastom, melanom	Bronhopneumonija, plućna fibroza, hemoliza
u-PA (Urokinaza-plazminogen aktivator)	Pankreas (delimično u kombinaciji sa CEA)
PLAP	Seminoma	Pušenje
Prolaktin	Hipofiza	Hipertiroidizam, stres, trudnoća, bubrežna insuficijencija, palpacija grudi, dojenje, lekovi (dopamin antagonisti, metoclopramid, antidepresanti, neuroleptici, estrogen, antacid)
PCA3 (PCR)	Prostata
PSA	Prostata	Ispitivanje prostate manuelno ili instrumentima 12 h pre uzimanja krvi  (takođe i kataterizacija kao i cistoskopija itd.), benigna hipertrofija
SCC	Cerviks, ezofagus, usta	Pluća, skvamozni epitel, dermatoze (psorijaza, ekcem, pemfigus), neuropatije, ciroza jetre, pankreatitis, hronični bronhitis, tuberkuloza, kontaminacija daje lažno uvećan rezultat
Septin 9	Rak debelog creva
Serotonin	Karcinoidni  sindrom	Pušenhe, lekovi (MAO-inhibitori, reserpin, serotonin sadržan u hrani), epilepsija, celijakija
Testosteron	Ovarijum/kora nadbubrežne žlezde	AGS, hiperplazija kore nadbubrežne žlezde, rezistencija na anrdogen , hiperandrogenemia, Cushing sindrom, PCO sindrom (sindrom policističnih jajnika)
Tireoglobulin	Papilarni /folikularni-karcinom štitne žlezde	Tireoidna struma, struma nodosa, Bazedovljeva bolest, autonomni adenomi
TPA (TPS)	Mikrocelularni karcinom bronhija, bešika, cerviks, ovarijum, dojka	Oboljenja pluća, gastrointestinalnog i urogenitalnog trakta, dekompenzovana ciroza jetre
VMA	Adrenalna medula	Esencijalna hipertonija, stres, fizički stres, hipoglikemija, lekovi

Hipotireoza je bolest metabolizma kada u krvi ima manjak hormona štitne žlezde što dovodi do pojave brojnih simptoma u organizmu.

Kaže se da kada postoji hipotireosa da je sve usporeno u organizmu.

Najčešći uzrok smanjene funkcije štitne žlezde jeste autoimuna bolest koja se naziva haschimotov thireoiditis koji predstavlja hronični upalni proces tkiva štitne žlezde. Kod haschimotovog tyreoiditisa postoje povišena antitela koja napadaju ćelije štitne žlezde i stvaraju upalni process koji dovodi do postepenog propadanja tkiva i smanjene produkcije hormona.

Drugi uzrok hipotireose je radioaktivni jod koji se koristi u terapiji hipertireose (pojačane funkcije štitne žlezde).

Sledeći uzrok je operacija koja može biti radikalna u slučaju karcinoma, ili delimična resekcija zbog dobroćudnog tumora, hipertireose ili cističnih promena.

Hypotireosa može biti uzrokovana i nekim lekovima kao što je Amiodaron ili zračenjem.

Postoji i sekundarna hypotireosa kao posledica bolesti hipotalamusa ili hipofize.

U težim slučajevima dolazi do pojave edema i poremećaja u radu srca (aritmije).

Može se pojaviti i poremećaj menstualnog ciklusa, kao i sterilnost kako muškaraca tako i žena.

Svi navedeni simptomi posledica su usporenog metabolizma.

Većina simptoma se razvija postepeno tako da se bolesnici na njih naviknu pa to otežava postavljanje dijagnoze.

Neki pacijenti uopšte nemaju nikakvu simptomatologiju i kod njih se dijagnoza najčešće postavlja slučajno.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamenstičkih podataka i laboratorijskih pretraga, pre svega nivoa hormona štitne žlezde FT4 i FT3 (slobodnih jer njihov nivo ne zavisi od koncentracije belančevina u krvi koje služe kao nosioci hormona) i TSH, od čega je najvažniji porast TSH (preko 4,00 mmol/l).
Takođe je bitno da u hypotireosi imamo i porast vrednosti ukupnog holesterola u krvi.

Sledeći korak je određivanje nivoa antitela na tireoglobulin i peroksidazu u krvi.
Veoma je važno odraditi i eho štitne žlezde, da se vidi kakvo je tkivo – obično je tkivo hipoehogeno nehomogeno sa nareckanim ivicama kod Haschimotovog thyroiditisa, a nakon operacija tkivo nedostaje u manjem ili većem obimu.

Ako eho štitne žlezde nije dovoljan može se uraditi i scintigrafija žlezde sa tecnecijumom 99.

Lečenje se svodi na supstituciju (nadoknadu) hormana žtitne žlezde i to se uzima levo tiroksin (FT4) (Euthyrox, Letrox, Tivoral) svako jutro pre doručka, najmanje pola sata.

Nakon uvođenja terapije sledeća kontrola hormona i to FT3 I TSH se radi nakon 6 nedelja.

Terapija se uvodi postepeno od manjih doza ka većim, a optimalna doza se određuje kada se telesna težina pacijenta pomnoži sa 1,6.

Tokom trudnoće se nastavlja uzimanje leka, ali se doza povećava zbog povećanih metaboličkih zahteva trudnice.

Ako se terapija uzima redovno, i vrše se redovne kontrole hormona u krvi, prognoza bolesti je odlična, s tim da bolesnik mora da zna da se terapija uzima doživotno.

Komplikacije ne postoje ako je lečenje pravilno, ali ako se uzimaju neadekvatne doze leka može doći do
ozbiljnih komplikacija kao što je miksedemska koma (smrtnost oko 85%) ako je doza leka preniska ili ako se lek uopše ne uzima, a može se pojaviti jatrogena hypertireosa (pojačana funkcija žlezde) ako je doza leka prevelika.

Umerena svakodnevna šetnja je jako važna za celokupno zdravlje čoveka.

Šetnja je najprirodniji i najjednostavniji lek za jačanje celokupne otpornosti organizma, a pre svega pomaže u lečenju gojaznosti, bolesti perifernih arterija, kardiovaskularnog sistema, diabetes, povišenih masnoća u krvi, deprsije, demencije, raka debeloga creva i drugih bolesti.

Mnoge studije su pokazale da 150 minuta šetnje nedeljno i istovremeno gubljenje 8% ukupne telesne težine značajno (do 60%) umanjuju rizik od nastanka DIABETES MELLITUSA TIP 2.

Vežbe i šetnja mogu pomoći mišićima da mnogo bolje resorbuju šećer iz krvi i tako spreče neželjeni porast njegovog nivoa.
Ovaj efekat može da traje nekoliko sati nakon šetanja, ali čak i po nekoliko dana, i zato je važno da se šetnjom bavite redovno i da na taj način osigurate mnogo bolju glikoregulaciju.

Druga stvar koja je jako važna za pacijente sa Diabetes mell tip 2 je da šetnja istovremeno leči i kardiovaskularni sistem, koji je naročito ugrožen kod tih pacijenata.

Umerena šetnja u trajanju od 35 minuta, pet puta nedeljno ili 60 minuta 3 puta nedeljno, dovodi do lučenja endorfina u našem organizmu sa jedne strane, i smanjenja lučenja kortizola, pa dovodi do povećanja raspoloženja i smanjenja stresa.
Kao posledica toga šetnja se preporučuje ili kao sredstvo za ublažavanje simptoma blage depresije ili kao
prevencija od iste.

U današnje vreme, koje je puno stresa, umerena šetnja je značajna jer poboljšava psihičke funkcije i smanjuje mogućnost za psihičku nestabilnost kod starije populacije.

Navedene prednosti šetnje smanjuju rizik od razvoja kako vaskularne demencije, tako i Alchajmerove bolesti.
U stvari šetnjom sprečavamo zakrčavanje krvnih sudova, pre svega vrata, pa tako i razvoj navedenih bolesti.

???? Šetnja, pored toga što omogućava održavanja telesne težine, podstiče lučenje hormona epinephrine i norepinephrina i na taj način podiže nivo energije.

Veliki broj studija koje su sprovedene u SAD pokazale su da šetnja delotvorno deluje pre svega na sprečavanju razvoja raka debeloga creva, a zatim i da je značajna kod pacijenata koji veći maju navedenu bolest.
Studije su pokazale da kod pacijenata koji imaju rak debelog creva, vežbanje, a pre svega šetnja, značajno utiču na povećanje kvaliteta života, a takođe smanjuju i stopu smrtnosti – pacijentima koji imaju diajgnostikovan rak debelog creva 3 kilometra svakodnevne šetnje smanjuje rizik od smrti i do 50%.

Šetnja se preporucuje i nakon primanja hemioterapije kod pacijenata sa rakom debelog creva, jer moze značajno da smanji slabost celokupnog organizma.

Pacijenti koji imaju problem sa koštano mišićnim sistemom imaju velike prednosti od šetnje.
Pre svega pacijenti sa artritisom imaju smanjenje bola, a oni koji imaju degenerativne promene od strane kolena i kukova šetnjom jačaju mišiće i ligamente, i na taj način stabilizuju ova dva zgloba sa jedne starne, a sa druge vrši se podmazivanje zgloba.

Pacijentkinje u menopauzi imaju razvoj bolesti osteoporoze, pa im se preporučuju svakodnevna šetnja od 1 kilometra jer na taj način povećavaju gustinu koštane mase.

I na kraju najvažnije, studije su pokazale da osebe koje veći deo dana provode sedeći imaju značajno veći rizik od prevremene smrti kao posledica nastalih kardiovaskularnih bolesti.

Preporuka SZO jeste da je za zdrav život bitna fizička aktivnost, i to najbolje šetnje 3 do 5 puta nedeljno, u proseku od 45 do 60 minuta.
Šetnja se može zameniti i plivanjem ili vožnjom bicikla, ali takođe postoje dokazi i da prevelika fizička aktivnost značajno ubrzava process starenja.

Ešerihija koli (E. coli ili Escherichia coli) je bakterija koja se može naći u crevima i u urinu čoveka.

Prisustvo ove bakterije dokazuje se testiranjem u laboratoriji iz uzoraka stolice i urina.

Ešerihija koli dolazi u organizam putem kontaminirane hrane i pića.
Od namirnica najrizičnija je mlevena junetina ako nije dobro termički obrađena.
Pored ove namirnice značajni su i mlečni proizvodi kao i lisnato povrće.

Infekcija se može prenetii direktno ako zdrava osoba dođe u kontakt sa fekalnim materijama obolelog čoveka pa kontaminiranim rukama dođe u dodir sa usnom dupljom.

U urinarni trak bakterija dolazi nepravilnim brisanjem toalet papirom.

Infekciji su podložnije žene, deca i stariji od 65 godina života. ???? ???? ????

Simptomi Ešerihije koli

Kada dodje do infekcije urinarnog trakta pojavljuju se učestalo mokrenje i pečenje kao i povišena temperatura.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da se u svetu preko 90.000 ljudi godišnje inficira ovom bakterijom.

Lečenje Ešerihije koli

Za borbu protiv infekcije sa Ešerihijom koli bitni su dobar imunitet, adekvatna ishrana, higijena, alternativni načini lečenja i medikamenti.

Pacijenti mogu sami sebi pomoći alternativnom medicnom upotrebom sledećih namirnica:
???? Beli luk;
Karanfilić;
Uva za infekcije urinarnog trakta;
???? Med;
???? Origano;
???? Ananas;
???? Breza.

Tokom infekcije Ešerihijom koli treba sprovoditi i adekvatan način ishrane, i to pre svega treba izbegavati namirnice sa velikom količinom vlakana, kao i mlečne proizvode i pržena jela sa dosta masti (ovo se pre svega odnosi na pacijente sa infekcijom creva).

Naročito treba izbegavati unos alkoholnih pića i napitaka sa kofeinom (kafa, koka kola, pojedine vrste čajeva i drugo).

Na početku dozvoljeno je korišćenje tosta, krekera, kuvana jaja i pirinač, a kasnije se polako uvodi pileća supa, banane, pečena jabuka, bareni krompir i šargarepa.

Na kraju se uvodi meso i to prvo male količine ribe, piletine i ćuretine.

Po potrebi se uvodi i medokamentna terapija antibioticima na osnovu antibiograma.
Terapija naročito urinarnih infekcija je dugotrajna, do mesec dana, tako što se na 10 dana tri puta menja antibiotik.

Takođe može se primiti i vakcina protiv ove bakterije ali je njen uspeh u lečenju diskutabilan.

Potrebno je unositi dovoljne količine tečnosti.
Redovno održavati higijenu tela, a pre svega redovno prati ruke.

Toalet papirom se treba brisati od napred ka nazad i na taj način sprečiti prenos bakterije u urinarni trakt (ovo se pre svega odnosi na žene).

Kada plivate pazite da ne gutate vodu u bazenu, reci ili u bilo kojoj drugoj vodenoj površini koju ljudi koriste za rekreaciju.

Migrena je jedna vrsta glavobolje koja se češće pojavljuje kod ženske populacije (75%), ali ako se pojavi kod muškarca onda su simptomi značajno jačeg intenziteta.

Uzrok nastanka migrene do sada nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da može biti u promenama u
moždanom sistemu i u njegovim vezama sa nervusom trigeminusom.

Simptomi migrene počinju u detinstvu ili u periodu adolescencije.

Jedan od najčešćih uzroka koji se navodi u literaturi jeste hormonski disbalans.
Pre svega se to odnosi na nivo serotonina u krvi koji tokom napada migrene opada.

Kao posledica toga trigeminalni nerv oslobađa neuropeptide koji odlaze do spoljašnjeg omotača mozga i dovode do nastanka migrenoznog bola.

Takođe kao uzrok migrene navode se i aditivi iz hrane, stress, lekovi, nesanica, alkohol…

Migrena ima 4 svoje faze kroz koje prolazi napad

• prodromalni period,
• aura,
• glavobolja
• postdromalni period.

1. Prodromalni period počinje oko 2 dana pre migrene i karakterističan je promenom raspoloženja – od depresije do euforije, i praćen je ukočenošću vrata, povećanom potrebom za tečnošću, učestalim mokrenjem i učestalim zevanjem.
2. Aura se javlja neposredno pre ili tokom migrene i ona je prisutna kod 25-30% pacijenata koji imaju migrenu. Auru karakterišu neki znaci kao što su bljesak svetlosti, talasasti vid i slabost u mišićima. Simptomi koji su vezani za auru postepeno pojačavaju intenzitet i traju oko 30 minuta.
3. Migrena traje od 4 do 72 sata ukoliko pacijent ne uzima medikamentnu terapiju. Simptomi migrene su glavobolja (najčešće jednostrana), osetljivost na svetlost, zvuk, dodir, mučnina, povraćanje i pomućen vid.
4. Postdromalni period se javlja nakon napada migrene. Praćen je osećajem umora i iscrpljenošću, a ponekad i konfuzijama i vrtoglavicama.

Migrena može dovesti do sledećih komlikacija:

• Status migrenosus, perzistentna aura bez infarkta;
• Migrenski infarkt;
• Epileptički napad provociran migrenskom aurom.

U lečenju migrene mogu pomoći akupunktura, biljni čajevi i aromaterapija.

Medikamenta terapija može prorediti napade i smanjiti njihov intenzitet i tu se primenjuju kombinacije beta blokatora ili Ca antagonista sa vazodilatatorima.

Takođe od medikamenata primenjuju se i triptani, ergo preparati, nesteroidni analgetici, anti emetic, kortikosteroidi, antiedematozni rastvori kao i antidepresivi.