Gojaznost

Gojaznost 🍔

Nije česta pojava ali se može dogoditi da se pojedine osobe i pored zdrave i ispravne ishrane i redovne fizičke aktivnosti postanu gojazne.
Za to postoje mnogi razlozi.

Gojaznost nije samo estetski problem, već je i značajan zdravstveni problem.

Pre svega gojaznost sada definišemo kada je BMI (Body Mass Index) koji se izračunava kada telesnu težinu podelimo sa kvadratom visine izrazenu u metrima, veći od 25 kg/m2.

  • Normalan BMI je između 18 i 25;
  • Gojaznost je ako je BMI od 25 do 30;
  • Ekstremna gojaznost kada je BMI preko 30.

BMI

Pre svega loš i neadekvatan san, udružen sa neadekvatnom fizičkom aktivnošću, veoma brzo dovode do porasta kilograma.
Većina ljudi sada ima značajno manje kretanja zbog poslovnih obaveza, kao izbog korisćenja automobila.
Nakon posla se kući uglavnom vreme provodi sedeći gledajući TV.

Za neadekvatan san (adekvatan san je da spavate svakodnevno 6 do 8 sati i da na vreme, oko 23h, idete na spavanje) je bitno da se zna da smanjuje lučenje hormona leptina, koji dovodi do uvećanja apetita. Nedostatak energije koji gubimo sa neadekvatnim snom nadoknađujemo unosom velike količine hrane kao i kalorične hrane.

Takođe jako je bitno znati da i ako imate fizičku aktivnost, čak i intenzivnu, ne smete unositi velike i kalorične obroke.
Prema nekim istraživanjema jedan intenzivan trening na kardio mašini može maksimalno sagoreti samo 19% svih kalorija koje unesemo tokom dana.

Znači pored treninga treba obustaviti prejedanja, naročito sa kaloričnom ishranom (restorani i brza hrana).
Hranu je najbolje je spremati samostalno, jer na taj način znate koje ste namirnice na koji način pripremili.
Takođe planirajte svoje obroke unapred, jer će te na taj način izbeći restorane i brzu hranu.

Brza hrana

Važno je dok jedete, samo to radite, jer da bi mozak dobio informaciju od stomaka da smo siti treba 20 minuta, tako da ako jedete uz neku drugu aktivnost kao što je gledanje TV, ta informacija i ne mora doći do mozga pa nastupa prejedanje.
Takođe svaki zalogaj treba žvakati polako i što duže.

Potrebno je da u toku dana imamo veći broj manjih obroka, jer na taj način ubrzavamo metabolizam a istovremeno ostajemo siti.

Ono što je najbitnije je da ne preterujete sa ishranom jer i ako se hranite najzdravije u velikoj količini dobijaćete na težini, a ima i onih koji se ne hrane zdravo ali jedu u minimalnim količinama i oni se ne goje.

Uzimanje tečnosti je veoma važno.
Treba uzimati dovoljne količine vode, jer ona pomaže u razgradnji masnih naslaga.
Naročito moramo biti obazrivi kada uzimamo alkoholna pića, a razlog je jednostavan – pored toga što alkohol šteti celom organizmu, on i goji.

Dve čaše vina koje popijemo u toku jedne nedelje imaju 1400 kalorija, a dve čaše piva sadrže 2100 kalorija.

I konzumiranje bezalkoholnih pića kao što su gazirani sokovi, karamelizovane kafe i energetska pića dovodi do gojaznosti, jer ovi napici sadrže velike količine kalorija koje mogu da zamene čitav jedan obrok.

Za žene je veoma problematičan period menopauze jer počinje da nedostaje hormon estrogen, i samim tim dolazi do usporavanja metabolizma, što za posledicu ima gojaznost i to onu najopasniju, oko struka, koja povećava rizik za dobijanje diabetesa i kardiovaskularnih bolesti kao što su visok krvni pritisak, šlog i infark srca.
Zbog toga se toj populaciji preporučuje povećanje fizičke aktivnosti i ishrana sa manje kalorija, pre svega veće količine voća i povrća.

Mršavljenje

U današnje vreme imamo veliki porast alergijskih reakcija naročito u proleće i krajem leta, početkom jeseni, što za posledicu ima uzimanje velikih količina lekova, pre svega antihistaminika (Claritine, Presing, Robenan, Xyzal, Aerius, Nixar i dr.) koji dovode do gojaznosti zato što u sebi imaju male količine steroida s jedne strane, a s druge blokiraju proizvodnju histamina, što dodatno otvara apetit.

Za žene takođe i period trudnoće je veoma rizičan za gojaznost, jer se težina povećava kod većine za oko 25 do 35 kilograma, ali mnoge dobijaju i mnogo više.

Od bolesti hypotireoza (usporen rad štitne žlezde) najčešće dovodi do povećanja telesne težine.
Dijagnoza se, pored simptoma koja pored povećanja telesne težine dovodi do umora, malaksalosti i iscrpljenosti, lomljenja noktiju, opadanja kose, postavlja na osnovu laratorijskih analiza hormona štitne žlezde (FT4, FT3 i TSH) i ultrazvuka šttne žlezde.
Lečenje je jednostavno – svakodnevno pola sata pre doručka se uzima lek koji vrši nadoknadu nedostalih hormona.

Ukoliko postoji emocionalno nezadovoljstvo, ono takođe dovodi do prejedanja kao kompenzacioni mehanizam i to obično najnezdravije hrane.

Mnoge studije koje proučavaju kortizol, poznatiji kao hormon stresa, ukazuju na vezu između visokog indeksa masti i masnih naslaga u predelu struka.
Tako da donekle postoji direktna spona između stresa i emocionalnog prejedanja.

Da bi ste ublažili emocionalno nezadovoljstvo pokušajte koristiti jogu, masaže ili vežbanje i na taj način izbegnite preveliki unos nezdrave hrane.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *