Ishrana ljudi preko pedest godina

Ishrana kod populacije ljudi koji imaju preko 50 godina života 🥄

Sa godinama života dolazi do gubitka fizičke snage, telo počinje da slabi a mnoge navike koje su nam ranije prijale sada nam ili ne prijaju ili name je za njihovo obavljanje potrebno mnogo više snage.
Takođe, određena hrana koja nam je u mladosti prijala sada više nam ne pričinjava zadovoljstvo ili nam čak i smeta.

Kada pređemo 50. godinu treba da forsiramo određene namirnice jer nam one vraćaju snagu i omogućavaju lakše funkcionisanje.

Među tim namirnicama posebno mesto zauzimaju mahunarke jer omogućavaju smanjivanje nivoa šećera (kako kod dijabetičara tako i kod ljudi koji ga nemaju), kao i lošeg (LDL) holesterola u krvi.
Obično je dovoljno tri četvrtine šolje pasulja ili sočiva da za 5% snize nivo LDL.a u krvi.

Sa godinama života raste rizik od kardiovaskularnih oboljenja (kod muške populacije posle 40. a kod ženske posle 55. godine života).
Zato je dobro koristiti ovas u ishrani jer je on bogat beta glukanima koja predstavljaju nerastvorljiva vlakna koja u crevima vezuju holesterol i ne dozvoljavaju njegovu resorpciju nego se on izlučuje iz organizma preko stolice i na taj način umanjuje se brzina procesa ateroskleroze.

Jabuke su jako dobar izvor vitamina C, K i antioksidanasa, a sadrže i supstancu kvercetin koja snižava krvni pritisak.
Takođe su dobre u snižavanju nivoa šećera i holesterola u krvi.

Hrana preko 50 godina

Studije su pokazale da veoma često koristimo grickalice tokom dana, a najviše čips i krekere, ali su oni nezdravi jer imaju velike količine zasićenih masti i natrijuma, pa se umesto toga kao grickalice preporučuju orašasti plodovi (orah, badem, lešnik) jer u velikoj meri smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara – po nekim studijama i do 30%!
Orašasti plodovi se mogu koristiti i u salatama ili uz pečena i kuvana jela.

Od hrane za popravljanje funkcije moždanih ćelija, čija funkcija sa starenjem opada, treba koristiti lisnato povrće (spanać, kelj, kupus) ali treba biti obazriv jer velik broj starijih pacijenata koristi sredastva za razređivanje krvi, a ove namirnice imaju vitamin K pa mogu menjati INR (to se donosi na pacijente koji koriste Farin ili Acenokumarol, ali ne i na pacijente koji koriste NOAK e Xarelti Eliquz ili Pradaxu).

Za bolju funkciju mozga treba koristiti bobičasto voće koje imaju određene materije koje, pored toga što omogućavaju bolju cirkulaciju u mozgu, takođe deluju i na upalne procese, poboljšavaju pamćenje, smanjuju rizik od razvoja demencije i Alchajmerove bolesti.
U bobičastom voću ima dosta vlakana koja poboljšavaju funkciju creva, kao i minerala i vitamina.
Prednost ovog voća je u tome što se može jesti preko cele godine jer ima iste efekte i u svežem i u zamrznutom stanju.

Tokom starenja dolazi do toga da mišići atrofiraju i popušta njihov tonus, pa je za njihovo pravilno funkcionisanje potrebno unositi veće količine proteina kojima je naročito bogat jogurt.
Jogurt sadrži i velike količine kalcijuma koji je bitan za popravljanje koštane mase i sprečava razvoj osteoporoze koja se pojavljuje posle 50. godine kod ženske, odnosno 70. godine života kod muške
populacije.

Za populaciju koja ima preko 50 godina života jako je bitno da se u ishrani koristi šargarepa koja je prebogata vlaknima, vitaminima A, B,C,E i K, zatim mineralima Fe, K, Cu i Mn, kao i antioksidansima uključujući i beta karotene.
Zbog svog sastava šargarepa snižava krvni pritisak, LDL holesterol, jača imuni sistem, reguliše rad creva i smanjuje rizik za razvoj raka i srčanih oboljenja.
Šargarepa je jako bitna za funkcionisanje očiju, usta, kože i srca.

Pored šargarepe jako je dobro da se često konzumira cvekla jer je bogata vitaminima A, C, folnom kiselinom, vlaknima i mineralina Ca, K, Mn i Fe.
Cvekla sprečava razvoj demecije, snižava krvni pritisak ali i poboljšava fizičku snagu.
Takođe ima puno antioksidanasa koji su značajni u sprečavanju razvoja raka.

Sve gore navedene namirnice rastu na našem području ali je bitno uvrstiti još jednu namirnicu koja nije poreklom iz naših predela, a to je avokado koji je prebogat vitaminima i mineralima i koji poboljšava funkciju srca i snižava krvni pritisak, i omogućava unos nezasićenih masnih kiselina.

Sa godinama života treba smanjivati unos slatkiša, ali se može svakodnevno koristiti crna čokolada sa 70% kakaa i to u količini od 50 do 60 grama.
U ovoj količini dovodi do snižavanja holesterola u krvi, krvnog pritiska, poboljšava pamćenje i koncentraciju, štiti kožu od sunčevih štetnih zraka, ali i popravlja raspoloženje jer pojačava lučenje endorfina.
Crna čokolada bogata je K, Zn, Fe, Mg, Cu, Mn, Se i P.

Gore navedene namirnice treba forsirati u ishrani jer ćemo se na taj način osećati i izgledati mladoliko i u starijem životnom dobu.

Takođe ove namirnice se mogu kombinovati jedna sa drugom, pa se na primer može za doručak uzeti jogurt, ovas i bobičasto voće, za ručak kombinovati pasulj sa pečenim orahom ili bademom, a za večeru kelj sa šargarepom i avokadom.
U popodnevnim časovima između 16h i 18h treba se zasladiti crnom čokoladom.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *