Hipotireoza (Hypotireoza) - usporen rad štitne žlezde

Hipotireoza (Hypotireoza) – usporen rad štitne žlezde 🦋

Hipotireoza je bolest metabolizma kada u krvi ima manjak hormona štitne žlezde što dovodi do pojave brojnih simptoma u organizmu.

Kaže se da kada postoji hipotireosa da je sve usporeno u organizmu.

Hashimotov thyroiditis Najčešći uzrok smanjene funkcije štitne žlezde jeste autoimuna bolest koja se naziva haschimotov thireoiditis koji predstavlja hronični upalni proces tkiva štitne žlezde. Kod haschimotovog tyreoiditisa postoje povišena antitela koja napadaju ćelije štitne žlezde i stvaraju upalni process koji dovodi do postepenog propadanja tkiva i smanjene produkcije hormona.

Drugi uzrok hipotireose je radioaktivni jod koji se koristi u terapiji hipertireose (pojačane funkcije štitne žlezde).

Sledeći uzrok je operacija koja može biti radikalna u slučaju karcinoma, ili delimična resekcija zbog dobroćudnog tumora, hipertireose ili cističnih promena.

Hypotireosa može biti uzrokovana i nekim lekovima kao što je Amiodaron ili zračenjem.

Postoji i sekundarna hypotireosa kao posledica bolesti hipotalamusa ili hipofize.

Od simptoma najdominantniji su: dobijanje na telesnoj težini, pospanost, usporenost, bezvoljnost, opstipacija (zatvor), stalni osećaj hladnoće, koža je suva i bleda, opadanje kose

U težim slučajevima dolazi do pojave edema i poremećaja u radu srca (aritmije).

Može se pojaviti i poremećaj menstualnog ciklusa, kao i sterilnost kako muškaraca tako i žena.

Svi navedeni simptomi posledica su usporenog metabolizma.

Većina simptoma se razvija postepeno tako da se bolesnici na njih naviknu pa to otežava postavljanje dijagnoze.

Neki pacijenti uopšte nemaju nikakvu simptomatologiju i kod njih se dijagnoza najčešće postavlja slučajno.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamenstičkih podataka i laboratorijskih pretraga, pre svega nivoa hormona štitne žlezde FT4 i FT3 (slobodnih jer njihov nivo ne zavisi od koncentracije belančevina u krvi koje služe kao nosioci hormona) i TSH, od čega je najvažniji porast TSH (preko 4,00 mmol/l).
Takođe je bitno da u hypotireosi imamo i porast vrednosti ukupnog holesterola u krvi.

Sledeći korak je određivanje nivoa antitela na tireoglobulin i peroksidazu u krvi.
Veoma je važno odraditi i eho štitne žlezde, da se vidi kakvo je tkivo – obično je tkivo hipoehogeno nehomogeno sa nareckanim ivicama kod Haschimotovog thyroiditisa, a nakon operacija tkivo nedostaje u manjem ili većem obimu.

Ako eho štitne žlezde nije dovoljan može se uraditi i scintigrafija žlezde sa tecnecijumom 99.

Lečenje se svodi na supstituciju (nadoknadu) hormana žtitne žlezde i to se uzima levo tiroksin (FT4) (Euthyrox, Letrox, Tivoral) svako jutro pre doručka, najmanje pola sata.

Nakon uvođenja terapije sledeća kontrola hormona i to FT3 I TSH se radi nakon 6 nedelja.

Terapija se uvodi postepeno od manjih doza ka većim, a optimalna doza se određuje kada se telesna težina pacijenta pomnoži sa 1,6.

Tokom trudnoće se nastavlja uzimanje leka, ali se doza povećava zbog povećanih metaboličkih zahteva trudnice.

Ako se terapija uzima redovno, i vrše se redovne kontrole hormona u krvi, prognoza bolesti je odlična, s tim da bolesnik mora da zna da se terapija uzima doživotno.

Komplikacije ne postoje ako je lečenje pravilno, ali ako se uzimaju neadekvatne doze leka može doći do
ozbiljnih komplikacija kao što je miksedemska koma (smrtnost oko 85%) ako je doza leka preniska ili ako se lek uopše ne uzima, a može se pojaviti jatrogena hypertireosa (pojačana funkcija žlezde) ako je doza leka prevelika.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *