Dr Gajić

Author: Dr Gajic

  • Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak

    Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije
    stanje u kome je sistolni (gornji) krvni pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.

    Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.
    Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.

    Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice.
    Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

    Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.

    Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja.
    U malom procentu (3-5%) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema.

    Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.
    Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje i fizička neaktivnost.

    Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni.

    Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, u zavisnosti od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom.
    Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.

    Ne treba smetnuti sa uma da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju.

    Merenje krvnog pritiska

    Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolja (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

    Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući.
    Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom.

    Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega, holesterol, trigliceridi, glikemija i KKS), pregled kardiologa sa EKG, ultrazvučni pregled srca i holter pritiska.

    Lečenje hipertenzije se vrši dvojako.
    Prva mera je sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola.

    Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod 3g na dan.

    Ishrana kod povišenog krvnog pritiska

    Kod svih bolesnika sa hipertenzijom je važno da se meri tenzija i u stojećem stavu radi utvrđivanja postojanja ortostatske hipotenzije, jer to utiče na izbor antihiperteziva i može značiti postojanje vegetativne neuropatije.

    U lečenju hipertenzije koristi se više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R), beta blokatori (Prinorm, Presolol, Inderal), ACE inhibitori (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin), diuretici (Lasix, Hemopres, Lometazid), AT1 blokatori (Diovan, Lorista), blokatori alfa i beta receptora…

  • Koronarna srčana bolest – zakrčenje krvnih sudova srca ❣️

    Sa godinama života dolazi do razvoja procesa ateroskleroze, odnosno do smanjenja elastičnosti krvnih sudova.
    Proces ateroskleroze se naročito ubrzava kada postoje faktori rizika i kao posledicu imamo sužavanje krvnih sudova, a naročito krvnih sudova koji ishranjuju srce (koronarni krvni sudovi).

    Zbog sužavanja koronarnih krvnih sudova za posledicu imamo smanjeno snabdevanje krvlju (odnosno hranjivim materijama i kiseonikom) mišićnih ćelija srca usled čega se pojavljuje bol u grudima –angina pectoris (stezanje u grudima).

    Ako se bol pojavljuje samo u naporu ili prilikom stresa govorimo o stabilnoj angini pectoris.
    Bol u grudima koji se pojavljuje u naporu ali i u mirovanju zovemo nestabilna angina pectoris.

    Ako bol u grudima traje duže od pola sata i ne prolazi na primenu nitroglicerina, praćen je gušenjem preznojavanjem, malaksalošću, strahom od smrti, a ponekad i mučninom (kod donjega zida) najverovatnije se razvija akutni srčani infarkt.

    Koji su faktori rizika koji dovode do bržeg razvoja ateroskleroze koronarnih krvnih sudova?

    Koronarna srčana bolest
    – Masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi) – kada su povišene predstavljaju jedan od najvažnijih faktora rizika. Povišenje koncentracije holesterola u krvi za 1% povećava rizik od infarkta srca za 2%.
    – Povišen krvni pritisak (o povišenom krvnom pritisku govorima kada je on 140/90 mmHg i više) – povećava 5 puta rizik za nastanak koronarne srčane bolesti.
    – Gojaznost (prekomerna telesna težina) se određuje na dva načina i to kada je BMI (body mass index, koji se izračunava kada se telesna težina podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima) preko 25 kg/m2, ili ako je struk kod žena veći od 80cm a kod muškaraca preko 94cm.
    Osobe koje imaju 20% više od uobičajne telesne težine imaju 50% veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti.
    – Fizička neaktivnost – predstavlja značajan faktor rizika.
    – Diabetes (šećerna bolest) predstavlja dva puta veći rizik za razvoj ove bolesti.
    – Pušenje (nikotin) – postoji dva puta veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti je tri puta veći.
    – Starenje dovodi do stvaranja naslaga na koronarnim krvnim sudovima, pa se sa godinama života značajno povećava rizik za koronarnu srčanu bolest.
    – Nasledni faktor je jako bitan za razvoj koronarne srčane bolesti – kod osoba čiji su bliski rođaci, braća, sestre i roditelji imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života njihov rizik za pojavu ove bolesti je dva do pet puta veći.

    Veliki broj studija pokazuje da su muškarci i žene u podjednakom riziku za razvoj ove bolesti.

    Šta svako od nas može da preduzme da spreči razvoj koronarne srčane bolesti?

    – Probajte da se često smejete i da vodite srećan život i radujte se svakom danu. ????
    – Redovno kontrolišite krvni pritisak. ????‍⚕️
    – Jednom u 6 meseci kontrolišite vrednosti masnoća i šećera u krvi. ????
    – Hranite se zdravo. Svaki dan jedite sveže voće i povrće, koristite nemasno mleko, jedite integralni hleb, meso koristite u ishrani svaki drugi ili treći dan, ribu jedite 3-4 puta nedeljno, koristite malo ulja i masnoća, malo solite hranu, izbegavajte beli šećer i slatkiše, a alkohol svedite na minimum. ????
    – Redovno šetajte svaki dan 20 do 30 minuta, ako ste u mogućnosti radite u bašti ili u prirodi. Bitno je da se u fizičkoj aktivnosti ne preteruje u zatvorenom prostoru (teretana, fitnes) jer može dodatno opteretiti srce i krvne sudove. Može se sprovoditi ali pod nadzorom lekara. ????‍♀️
    – Važno je i prestati sa pušenjem i svesti stres na poslu i kući na minimum. ????

    Poštovanje ovih saveta je jako važno za sve osobe koje imaju više faktora rizika, a naročito za žene preko 65 godina ili za muškarce sa stresnim poslovima.

  • Hiperlipidemija – povećana koncentracija masnoće u krvi

    Uzroci, učestalost i faktori rizika povišenih masnoća u krvi

    Hiperlipidemija je uzrokovana viškom lipida u krvi i važan je faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca.
    Hiperlipidemija može biti uzrokovana genetskim faktorima, kao kod nekih naslednih bolesti, ili sekundarnim faktorima kod stečene hiperlipidemije.

    Oblici lipida u krvi su holesterol, trigliceridi i lipoproteini, koji su molekuli masti i holesterola vezane na proteine.

    Vrste lipoproteina su:

    • lipoproteini vrlo male gustoće (VLDL);
    • lipoproteini male gustoće (LDL);
    • lipoproteini srednje gustoće (IDL).

    Hilomikroni su takođe klasifikovani kao lipoproteini i sastavljeni su od triglicerida, holesterola i proteina.
    Takođe postoje lipoproteini velike gustoće (HDL) koji su u obrnutom odnosu prema riziku od srčane bolesti i zato su poznati kao faktori “protivrizika”.

    Hiperlipidemija

    Postoji 6 tipova hiperlipidemije koji se razlikuju prema vrstama lipida koji su povišeni u krvi.
    Neki od tipova mogu biti uzrokovani primarnim poremećajem kao što je nasledna hiperlipidemija, a neki su posledica sekundarnih uzroka.
    Sekundarni uzroci hiperlipidemije su u vezi sa bolestima povezanim s hiperlipidemijom, prehrambenim faktorima rizika i lekovima povezanim s hiperlipidemijom.

    Faktori rizika za ovu bolest su šećerna bolest, hipotiroidizam, Cushingov sindrom, kao i određeni tipovi zatajenja bubrega.
    Faktori rizika vezani za lekove su kontracepcijske pilule, hormoni kao što su estrogeni i kortikosteroidi, određeni diuretici i beta-blokatori.

    Prehrambeni faktori rizika su:

    • unos masti u ishrani veći od 40% ukupnih kalorija;
    • unos zasićene masti u ishrani veći od 10% ukupnih kalorija;
    • unos holesterola veći od 300 mg dnevno;
    • hroničan preteran unos alkohola;
    • povećana telesna težina.

    Učestalost hiperlipidemije u populaciji je 1%.

    Bolest je češća kod muškaraca nego kod žena.

    Simptomi kod povišenih masnoća u krvi

    Nema nikakvih simptoma.

    Ispitivanje povišenih masnoća u krvi

    Radi se klinički pregled i laboratorijska ispitivanja radi utvrđivanja sekundarnih uzroka hiperlipidemije ili naslednih poremećaja, ako su povišene vrednosti lipoproteina.

    Normalne vrednosti holesterola i triglicerida zavi od starosti pacijenta.

    Lečenje povišenih masnoća

    Cilj lečenja je smanjenje rizika od ateroskleroze i kardiovaskularne bolesti lečenjem koje za cilj ima sniženje nivoa lipida u krvi.

    Ishrana kod hiperlipidemije

    Promena ishrane je početni korak u lečenju.
    Kod osoba koje imaju preveliku telesnu težinu, preporučuje se smanjenje težine do idealne.
    Smanjenje ukupnih kalorija, holesterola i zasićenih masnoća dovoljno je kod većine ljudi.
    Nivo ograničenja u ishrani proporcionalan je nivou hiperlipidemije.

    Preporučuje se najmanje trideset minuta fizičke aktivnosti svakog dana.

    Ako u roku od 2 meseca, tokom kojih se sprovodi preporučeni režim ne dođe do normalizacije laboratorijskih nalaza, počinje se sa medikamentnom terapijom.

    Očekivanja

    Terapija lekovima i dijetom verovatno će se nastaviti tokom celog života osobe.
    Periodično praćenje nivoa lipida i holesterola u krvi je potrebno da bi se odredio odgovor na lečenje.

    Studije su pokazale da smanjenje visokih vrednosti holesterola u krvi ne umanjuje progresiju ateroskleroze.

    Komplikacije

    Kada treba da se obratite lekaru?

    Ovo stanje obično ustanovi lekar kad pregleda rezultate laboratorijskih analiza.
    Ako imate hiperlipidemiju, morate biti svesni da imate povećani rizik od srčane bolesti.

    Prevencija hiperlipidemije

    Pregledi radi otkrivanja hiperlipidemije treba da budu deo rutinske provere zdravlja za osobe između 20 i 30 godina starosti.

    Smanjenje prehrambenih faktora rizika održavanjem idealne telesne težine, dobro uravnotežena ishrana sa malo masnoća i ograničenje unosa holesterola pomoći će u sprečavanju pojave hiperlipidemije.

  • Alergije

    Šta je alergija?

    Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stvara antitela protiv bakterija, virusa i ostalih miroorganizama.

    Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu, inače neškodljivu supstancu, ili više njih, iz našeg prirodnog okruženja (reakcija preosetljivosti tip I).
    Takve materije, koje inače nisu štetne, nazivaju se alergenima.

    Međutim, kod osoba sklonih alergijama, imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela i protiv njih.

    Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji.

    Kada organizam dođe u prvi kontakt sa nekom materijom on je zapamti ali nema reakcije, tek nakon ponovljenih kontakata dolazi do reakcije između antigena i antitela i tada nastaje alergijska reakcija i javljaju se simptomi alergije koji mogu biti različitog stepena intenziteta.

    Najčešći alergeni su: polen, hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora), ubod insekta, lekovi, lateks, grinje, životinjske dlake.

    Alergen Ambrozija

    Najzanimljivije i najrasprostranjenije su alergije tokom proleća, leta i jeseni.
    Tokom ovih godišnjih doba cveta drveće poput lipe, breze, javora, vrbe, hrasta, ali i biljaka kao što su trava i kopriva, a u kasnijem dobu i ambrozija.

    Treba naglasiti da su alergijske reakcije jako rasprostranjene i da daju unakrsne reakcije.
    Primera radi ko je alergičan na ambroziju ima i alergiju na kamilicu i na bostan.

    Takođe postoje alergijske reakcije i na hranu, lekove, prašinu i grinje.

    Od simptoma koji se pojavljuju najčešće su učestalo kijanje, bistra sekrecija iz nosa, suzenje očiju i nadražajni kašalj.
    Navedeni simptomi obično su povezani sa izloženosti alergenu te se pojačavaju pri dolasku u kontakt s istim, kao što je blizina stabla koje cvetaju, boravak u određenoj prostoriji, te izloženost kućnoj prašini kod pacijenata koji reaguju na prašinu, grinje, ili pak kontak sa psima i mačkama (kod alergija na životinjsku dlaku).

    Od simptoma vrlo je specifično razlikovati alergijsku reakciju od prehlada naročito kada pacijent dugo nadražajno kašlje (preko 3 nedelje).

    Kod alergijskih reakcija nema povišene temperature.

    Postavljanje dijagnoze

    Alergološka testiranja rade se na desetak najčešćih alergena i direktni je dokaz alergijske reakcije (kožne probe).

    Kožne probe na alergije

    Za postavljanje dijagnoze u savremenoj medicine jako je bitno određivanje imunoglobulina E (IGE) iz krvi koji uopšteno govori ako su vrednosti preko 100 da imate jaku sklonost ka alergijskim reakcijama uopšte.
    Ovu analizu koja je sasvim dovoljna za postavljanje dijagnoze i dalju procenu i lečenje rade sve laboratorije.
    Određivanje RAST i RIST imunoglobulina na pojedine alergene rade specijalizovane laboratorije.

    Takođe je jako korisno uraditi KKS sa eozinofilima koji ako su preko 5 mogu govoriti o sklonosti ka alergijskoj reakciji, ali oni nisu usko karakteristični za alergiju jer su povišeni i kod parazitarnih i gljivičnih oboljenja.

    Lečenje alergija

    Kada izvršimo klinički pregled pacijenta i uradimo navedene labaratorijska ispitivanja postavlja se dijagnoza alergijske reakcije i počinje lečenje.

    Kao prvi korak predlaže se izbegavanje alergena, ako je poznat.

    Na primer, ukoliko ste u mogućnosti kod alergije na ambroziju je na jesen dobro otići na odmor na planinu koja je iznad 800 metara nadmorske visine, jer na toj visini ne raste ambrozija koja izaziva alergiju. Zlatibor sa svojih 1.496m nadmorske visine ili naselje Kraljev sto na Divčibarama sa svojih 1.104m nadmorske visine su odlične destinacije da se sklonite od polena ambrozije koji vam smeta.
    Ovo je posebno olakšanje za osobe koje imaju problema sa alergijskom astmom jer obično prodišu na planinskom vazduhu preko 1.000 metara nadmorske visine gde je vazduh mnogo čistiji.

    Naredni korak u lečenju je primena lekova, pre svega antihistaminika koji neutrališu histamin koji je izašao iz ćelije tokom alergijske reakcije i koji je uzročnik svih tegoba, tako da pacijenti nakon njegove primene osećaju značajno olakšanje tegoba.

    Na našem tržištu ima mnogo antihistaminika (Robenan, Nixar, Xyzal, Claritine itd) koji uspešno suzbijaju alergijsku reakciju, a pre svega kijanje, suzenje očiju i suvi kašalj.

    Lekovi se uzimaju jednom dnevno ali se doza kod nekih može i povećati.

    Prilikom uzimanja ovih lekova treba biti obazriv jer dovode do pospanosti pa ne treba tokom njihovog uzimanja upravljati motornim vozilom niti raditi za komplikovanim mašinama.
    Treba ih koristiti u večernjim satima.

    Ukoliko se simptomi alergije ne smire od terapije antihistaminicima, lekar može preporučiti uzimanje korikosteroida.
    Kortikosteroide imamo u više oblika:
    Mogu biti u tabletama, kapima za oči (alergijski konjuktivitis) ili kortikosteroidni sprej za nos (alergijski rhinitis).
    Primenu kortikosteroida u vidu kapi za oči i spreja za nos propisuje lekar kao i dozu i dužinu trajanja terapije, jer ovi lekovi mogu imati dosta negativnih efekata.

    U slučaju kada antihistaminici i lokalni kortikosteroidi ne daju efekat a imamo i problem sa plućima i kožom, a promene na koži se ne mogu sanirati ni kortikosteroidnim mastima kao što su Sinoderm i Didermal, kao i uporni kašalj, moraju se dati kortikosteroidi u tabletama (Pronizon 20mg) ili uvesti inhalatorna terapija.

    Kada uključujemo kortikosteroide u tabletama mora se dodati u terapiju i inhibitor protonske pumpe (Controloc, Nolpaza, Emanera, Sabax ili Omeprol).

    Sva dodatna terapija kod jakih alergijskih reakcija ipak zahteva sprovođenje dodatnih dijagnostičkih procedura pre svega pulmologa, kod sumnje na alergijsku astmu, ili otorinilaringologa u slučaju na sumnju da postoje polip nosne šupljine ili hronični sinusitis.

    Hiposenzibilizacija koja se uspešno sprovodi u našoj ordinaciji već dugi niz godina je jedan od najuspešnijih načina lečenja alergijskih reakcija.

    To je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem vakcine protiv alergena, uz postepeno slabljenje imunološkog odgovora.
    Na taj način ili smanjujemo osetljivost na alergen ili potpuno eliminišemo alergijsku reakciju.

    Primenom hiposenzibilizacije smo u našoj ordinaciji uspešno izlečili veliki broj pacijenata sa jakim alergijskim reakcijama.
    Bitno je da se javite na vreme – krajem februara, početkom marta ili početkom avgusta, pre pojave jakih alergijskih reakcija da biste primili adekvatnu terapiju.

    O alergijama na hranu biće poseban tekst jer je veoma važna tema.

  • Heliko bakterija (Helicobacter pylori) – ishrana i lečenje

    Šta je heliko bakterija, gde se nalazi i kako se prenosi

    Helicobacter pylori je gram negativna bakterija koja se danas povezuje sa bolestima želuca, pre svega katar (upala) sluznice čirom želuca ili dvanesetopalačnog creva, kao i sa karcinomom želuca.

    Bakterija se prenosi preko prljavih ruku i naseljava donji deo želuca jer joj za opstanak i razmnožavanje odgovara kisela sredina (PH u želucu je 2, jako kisela sredina).

    Pored želuca ova bakterija se može naći u zubnim naslagama, pljuvački i u stolici, što omogućava prenos bakterije i direktnim putem sa zaražene osobe na zdravu populaciju.

    Treći način prenošenja je preko nedovoljno opranog voća i povrća, kao i konzumiranjem kontaminirane vode.

    Danas se smatra da čak 50% ljudi ima heliko bakteriju u želucu i crevima.
    U ekonomski nerazvijenim zemljama oko 80% populacije ima ovu bakteriju, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj broj pada na oko 30%.

    Simptomi i analiza

    Ljudi najčešće dođu u kontakt sa ovom bakterijom još u detinjstvu.
    Neki žive bez tegoba do kraja života a neki dobijaju simptome mnogo kasnije, čak i nekoliko decenija
    kasnije.

    Bol u stomaku heliko

    Simptomi su različiti – od nadutosti stomaka, bolova u stomaku, mučnine i nagona za povraćanjem.
    Problemi su vezani prevashodno za varenje, pojavu gorušice, zatvora, lošeg zadaha, gubitka apetita i telesne težine, a nekada se javlja i krv u stolici.

    Takođe se mogu pojaviti i malokrvnost, promene po koži, nesanica, anksioznost i depresija.

    Kada se posumnja na postojanje ove bakterije dokazivanje se može izvršiti ili iz krvi (IGA i IGE), iz izdaha ili iz stolice što je u sadašnje vreme najčešći način.

    Lečenje heliko bakterije

    Lečenje Helicobacter pylori podrazumeva da se prvenstveno smanji nivo kiseline u želucu.
    Za to se najčešće koriste lekovi Controloc, Nexium, Omeprol, Emanera, Sabax i Nolpaza, i uključivanje određene kombinacije antibiotika kao što su Orvagil, Klacid, Amoksiciclin i Ciprocinal u dužem vremenskom periodu.

    Ishrana kod heliko bakterije

    Pored medikamentne terapije jako je važan i način ishrane u lečenju ove bakterije.
    Pre svega treba se uobročiti i da razmak između obroka bude na 3 do 4 sata.

    Ne treba konzumirati alkohol, kafu, gazirane sokove, slatkiše, prženu i začinjenu hranu.
    Preporučuje se i prekid pušenja.

    Prevashodno treba koristiti integralni dvopek, od žitarica ječam i ovas, integralni pirinač, grilovano povrće, nemasnu ribu, kiselo mleko i mladi sir.

    Kupus je odlična namirnica jer eliminiše Helicobacter pylori i treba je koristiti često i to sirovog i u salatama ili pravite sveže ceđen sok koji je razblažen vodom.

    Obavezno u ishranu uvesti brokoli, sirov u salatama ili kratko baren u vodi.

    Brusnica takođe ima baktericidno dejstvo na ovu bakteriju.

    Kurkuma i đumbir su odlični u ishrani pacijenata koji imaju ovu bakteriju, ali i nana crni i beli luk i med.

    Obavezno zamenite suncekretovo ulje maslinovim.

    Čajevi za lečenje heliko bakterije

    S obzirom na to da se preporučuje da se ne konzumira kafa, treba je zameniti čajevima koji se ne smeju konzumirati vrući već mlaki ili hladni.

    Ujutru pola sata do sat pre doručka popijte čaj od koprive, bokvice, kamilice, majčine dušice ili semena lana.

    Evo kako da napravite neke čajeve za lečenje Helicobacter pylori.

    1. Uzmite 4 kašike kamilice i pomešajte sa 4 kašike lista hajdučke trave.
    Prelijte sa 1,5L ključale vode i držite oko 15 minuta poklopljeno uz rub šporeta da bude toplo, ali ne i da
    ključa.
    Nakon toga sklonite i ostavite 2h do 3h da odstoji, procedite i pijte u toku dana umesto vode.

    Ovako napravljen čaj pije se nedelju dana pa se pravi pauza od nedelju dana, zatim se može ponoviti.

    Čaj za heliko

    2. Napravite mešavinu od po 20g kamilice, cveta lipe, korena belog sleza, sladića i pirevine.
    Zatim tri kašike ove mešavine treba preliti sa pola litre ključale vode, poklopiti i posle 2h
    procedite i pijte u toku dana umesto vode.

    Čaj od majčine dušice ima antibakterijska svojstva i odličan je u lečenju Heliko bakterije pilori.
    Preporučuje se nekoliko mlakih šoljica čaja u toku dana.

    Na kraju treba napomenuti da je lečenje ove bakterije prevashodno medikamentno, a da čajevi i promena načina ishrane samo pomažu u smanjenju tegoba i bržoj eliminaciji ove bakterije koja može zadati veoma ozbiljne komplikacije.

  • Ako imate masnu jetru ili povišene transaminaze (ALT i AST):

    ???? NEMOJTE DA UZIMATE SLEDEĆE NAMIRNICE
    Gazirane sokove, mineralnu vodu, alkohol, kačkavalje, slaninu, čvarke, svinjetinu, masnu ribu, jaja pečena na masti, pasulj, stari grašak, spanać, kelj, kelerabu, zelje, kiseli kuspus, orahe, bademe, kikiriki, burek, praziluk, biber, senf, majonez, kolače sa orasima, bademima i lešnicima.

    ???? TREBALO BI DA UZIMATE SLEDEĆE NAMIRNICE
    Voda, blagi čajevi, prirodni sokovi od voća i povrća, kiselo mleko, jogurt, sutlijaš, mladi sir, piletina, teletina, jagnjetina, kuvana jaja, pirinač, šargarepa, svež kupus, krompir, paradajz, sveže voće ili kompote od voća, puding, palačinke i med.

  • Epidemija Coronavirusom (COVID 19)

    Korona virusi (Coronavirus) su grupa virusa koji uzrokuju bolesti kod sisara i ptica.
    Kod ljudi, korona virusi uzrokuju infekcije disajnih puteva koje su obično blage, kao sto je obična prehlada, mada ređe neki oblici poput SARS, MERS i COVID-19 mogu biti smrtonosni.

    Još uvek nema vakcine niti antivirusnih lekova koji bi sprečili ili lečili humane korona virusne
    infekcije.

    Naziv korona virus potiče od latinskog corona , što znači kruna ili halo, što se odnosi na karakterističan izgled koji podseća na krunu oko virusne čestice kada se posmatra pod dvodimenzionalnim elektronskim mikroskopom.

    Do sada je u više navrata bilo epidemija korona virusom naročito u istočnim zemljama.
    Sadašnja epidemija izbila je u Kini u gradu Wuhanu krajem prošle godine, a uzročnik je korona virus SARS-CoV-2.

    Virus se prvenstveno širi sa čoveka na čoveka kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem) slično virusu gripa.
    Vreme inkubacije je od 2 do 14 dana, a prosečno iznosi 5 dana.

    Problem kod ovog virusa je velika brzina njegovog širenja tako da se do sada raširio u 96 zemalja, a i u našoj zemlji je zabeležen prvi slučaj.

    Simptomi koronavirusa

    Kada se zarazimo virusom prvenstveno postoje simptomi prehlade – pre svega povišena temperatura, groznica, suvi kašalj i otežano disanje.
    Za lečenje se primenjuje simptomatska terapija: skidanje temperature, ublažavanje kašlja i
    mirovanje.

    Pneumoni, teški akutni respiratorni sindrom kao i poremećaji u radu mnogih organa se najčešće javljaju kao komplikacije.

    Ovaj tip korona virusa može dovesti i do smrtnog ishoda ali kod starijih ljudi i osoba koji već imaju neko teško hronično oboljenje kao što su diabetes mell (šećerna bolest), astmu i kardiovaskularne bolesti (infarkt miocarda i šlog).

    Na osnovu podataka Svetske zdrastvene organizacije od 5 obolelih njih 4 ima blage simptome bolesti.
    Druga istraživanja i studije su pokazale da 80% zaraženih ima blage simptome bolesti, 14% ima teške simptome, a kod 6% stanje postaje kritično.

    Većina studija pokazuje da je smrtnost veoma niska 1-2%.

    Zaštita od corona virusa

    Za one osobe koje dolaze iz područja gde postoji zaraza obavezan je karantin u trajanju od 14 dana.

    U borbi protiv ovog virusa najvažnija je prevencija a pre svega: 

    • izbegavati kontakte sа osobama koje imајu znakove respiratorne infekcije (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
    • izbegavati boravak u prostorijama u kojima se nalazi veliki broj osoba;
    • izbegavati masovna okupljanja;
    • često pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku;
    • preporučuje se nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, autobuske i železničke stanice, gradski i međugradski prevoz i slično);
    • pridržavanje mera zaštita od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje: respiratorna higijena – održavanje rastojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku;
    • izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim i domaćim životinjama.

    Mogu se primiti multivitaminske infuzije kojima se pojačava imunitet organizma.
    Na taj način se smanjuje mogućnost oboljevanja od Korone i od drugih virusa.

    Ako želite možete me pozvati za više informacija i za zakazivanje.

    Na osnovu svega iznetog može se reći da nema razloga za paniku ali za oprez i preventivu ima.
    Takođe, ukoliko imate respiratorne tegobe koje traju duže od 3 dana i ne prolaze ili se intenzitet pojačava obavezno se javite lekaru.

  • Ljudi koji imaju dokazanu povišenu vrednost Helicobacter pylori treba da se pridržavaju sledećih pravila u ishrani:

    ???? jesti u isto vreme, a razmak između obroka treba da bude 3-4 sata;
    ⛔️ izbegavati gazirana pića, slatkiše, kafu, alkohol, prženu, masnu i začinjenu hranu, pušenje;
    ???? preporučuju se dvopek, integralni pirinač i grilovano povrće;
    ???? izbegavajte mleko a konzumirajte kiselo mleko i mladi sir;
    ???? jedite sirovi kupus, brokoli (sirov ili kratko baren u vodi), brusnicu, đumbir, kurkumu, crni i beli luk, nanu i med;
    ???? suncokretovo ulje zamenite maslinovim;
    ???? spremajte kombinacije čajeva koje će pomoći u borbi protiv ove bakterije i pijte ih mlake ili hladne, nikako vrele.

  • DASH dijeta – ishrana kod povišenog krvnog pritiska

    Hipertenzija je jedan od vodećih uzroka bolesti srca, infarkta, zatajenja bubrega i prerane smrti.
    Kada uzmemo sve to u obzir, povišen krvni pritisak se sa pravom naziva “tihi ubica”.

    Jedini način da znamo da li smo dobili visok krvni pritisak jeste da redovno koristimo merač krvnog pritiska.
    U suprotnom ćemo saznati tek kada se razviju komplikacije.

    Merenje krvnog pritiska

    Zdrav život, koji uključuje pravilnu ishranu, treba da bude značajan sastavni deo terapije, ali i prevencije ove bolesti.

    DASH-dijeta za hipertenziju

    Dijeta za hipertenziju koja se najčešće spominje u literaturi dolazi pod imenom DASH-dijeta (eng. Dietary Approaches to Stop Hypertension) ili savladavanje hipertenzije ishranom.

    Istraživanja su pokazala da DASH dijeta koja obiluje mlečnim proizvodima sa niskim udelom masti, voćem i povrćem, može pomoći u smanjenju rizika od hipertenzije (visokog krvnog pritiska).

    DASH-dijeta prvenstveno predstavlja raznovrsnu ishranu.
    Osmišljena je za osobe s hipertenzijom, međutim to je adekvatan način ishrane za celu porodicu.
    Krvni pritisak
    Koje principe treba slediti?
    Evo kako ćete smanjiti rizik od hipertenzije:

    • jedite barem 2-3 porcije mlečnih proizvoda sa sniženim udelom masti;
    • jedite 8-10 porcija voća i povrća;
    • prestanite da pušite;
    • ograničite unos alkohola, soli i suhomesnatih proizvoda;
    • izbegavajte proizvode koji sadrže aditiv MSG (natrijumov glutamat);
    • ako ste gojazni smanjite telesnu težinu;
    • budite fizički aktivni;
    • održavajte adekvatne unose minerala: kalcijuma, magneziuma i kalijuma;
    • smanjite unos masti;
    • pređite na vegetarijansku ishranu.

    Povrće
    Vegetarijanci imaju znatno nižu stopu oboljevanja od hipertenzije od osoba koje jedu meso.
    Takođe, primećeno je da kada mesojedi pređu na vegetarijansku ishranu vrednosti njihovog krvnog pritska se snižavaju, a kada vegetarijanci počnu da konzumiraju meso njihov krvni pritisak poraste.

    Zato ako imate predispozicije da dobijete visok krvni pritisak možete smanjiti rizik prelaskom na vegeterijanski način ishrane.

    Osobe sa povišenim krvnim pritiskom već verovatno znaju da treba da izbegavaju natrijum u ishrani, i so koja sadrži ovaj element, ali je manje poznato da organizmu možemo dodatno pomoći unosom hrane bogate kalijumom!
    Kalijum je mineral koji pomaže izlučivanje natrijuma iz organizma putem urina.

    Najbogatiji izvori kalijuma su neprerađena hrana, voće, povrće, cele žitarice, sveže meso, a najbolji biljni izvori su banane, narandže, krompir i paradajz.

    Novije preporuke za dnevni unos kalijuma iznose 4700 miligrama dnevno, što je gotovo dvostruko više od količine koju većina nas unosi.

    Evo koliko našem dnevnom unosu kalijuma doprinose neke namirnice:

    • Šolja kuvanog spanaća = 840 mg
    • 1 pečeni krompir = 800 mg
    • 1 paradajz = 290 mg
    • šolja jagoda = 460 mg
    • 1 banana = 450 mg

    Zdrave navike upotrebe soli treba učiti u detinjstvu jer deca često razvijaju svoj osećaj za slanu
    hranu prema navikama svojih roditelja.

    Tipična zapadnjačka ishrana sadrži oko 9 g soli.
    So se sastoji od 40% natrijuma i 60% hlorida, pa tako 9 g soli sadrži 3,6 g natrijuma i 5,4 g hlorida.

    So u ishrani uglavnom potiče iz rafinisane hrane.
    Tek 10% čini so koja je prirodno prisutna u hrani, 15% soli u hrani dodajemo tokom kuvanja, a 75% potiče od procesa rafinisanja.

    Natrijum u ishrani nije prisutan samo kao natrijum-hlorid, već je vezan i u drugim solima, na primer natrijum-hidrogenkarbonatu, natrijum-citratu, natrijum-glutamatu, a svi ti oblici doprinose ukupnom unosu natrijuma u naš organizam.

    Studija “Intersalt” proučavala je učestalost hipertenzije u različitim populacijama, gde je zaključeno da populacija koje konzumira manje od 4,5 grama soli dnevno ima niži krvni pritisak od populacije koja unosi preko 5,8 g soli dnevno.
    Krvni pritisak raste proporcionalno unosu natrijuma.

    Voće

    Zbog ove i sličnih studija preporučuje se smanjen unos natrijuma u cilju snižavanja krvnog pritiska kod osoba koje boluju od hipertenzije.
    Međutim, neke novije studije pokazale su da unos natrijuma ne utiče na povećanje krvnog pritiska kod svih osoba, već zavisi od toga da li je osoba “osetljiva na so”.
    Smatra se da veliki unos natrijuma utiče na hipertenziju kod otprilike polovine osoba koje imaju visok krvni pritisak.
    Kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom koje su “osetljive na so”, unos natrijuma utiče na krvni pritisak uglavnom onda kada je vezan s hloridom, kao što je slučaj u kuhinjskoj soli.

    Jedite više ribe!
    Postoji značajna količina dokaza o smanjenoj učestalosti bolesti srca kod osoba koje redovno konzumiraju
    ribu, a neke od studija pokazale su da unos ribe može uticati i na sniženje povišenog krvnog pritiska.
    Ono što doprinosi ovakvom uticaju ribe na kardio-vaskularni sistem su omega-3-masne kiseline.

    Pazite na svoju težinu!
    Kontrola telesne mase u detinjstvu i u srednjim godinama može uticati na regulaciju krvnoga pritiska kasnije u životu.
    Jedna britanska studija pokazala je da visok BMI (eng. body mass index) ili indeks telesne težine, u detinjstvu može imati velik uticaj na razvoj visokog krvnog pritiska između 36. i 53. godine života.

    Hrana koja se preporučuje po DASH dijeti:

    • voće;
    • povrće;
    • riba;
    • niskomasni mlečni proizvodi;
    • hrana s niskim udelom zasićenih masti;
    • hladno ceđeno maslinovo ulje (extra virgin).

    Hrana koju treba izbegavati po DASH dijeti:

    • alkohol;
    • masna hrana;
    • meso i mesne prerađevine;
    • slana hrana.

  • Ako imate povišen krvni pritisak bilo bi dobro da svaki dan popijete po jednu čašu paradajz soka. ????
    To će pomoći da se vaš krvni pritisak snizi.