Merač krvnog pritiska

Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak 🩺

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije
stanje u kome je sistolni (gornji) krvni pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.

Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.
Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.

Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice.
Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.

Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja.
U malom procentu (3-5%) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema.

Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.
Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje i fizička neaktivnost.

Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni.

Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, u zavisnosti od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom.
Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.

Ne treba smetnuti sa uma da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju.

Merenje krvnog pritiska

Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolja (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući.
Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom.

Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega, holesterol, trigliceridi, glikemija i KKS), pregled kardiologa sa EKG, ultrazvučni pregled srca i holter pritiska.

Lečenje hipertenzije se vrši dvojako.
Prva mera je sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola.

Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod 3g na dan.

Ishrana kod povišenog krvnog pritiska

Kod svih bolesnika sa hipertenzijom je važno da se meri tenzija i u stojećem stavu radi utvrđivanja postojanja ortostatske hipotenzije, jer to utiče na izbor antihiperteziva i može značiti postojanje vegetativne neuropatije.

U lečenju hipertenzije koristi se više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R), beta blokatori (Prinorm, Presolol, Inderal), ACE inhibitori (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin), diuretici (Lasix, Hemopres, Lometazid), AT1 blokatori (Diovan, Lorista), blokatori alfa i beta receptora…

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *