Alergije

Alergije 🤧

Šta je alergija?

Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stvara antitela protiv bakterija, virusa i ostalih miroorganizama.

Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu, inače neškodljivu supstancu, ili više njih, iz našeg prirodnog okruženja (reakcija preosetljivosti tip I).
Takve materije, koje inače nisu štetne, nazivaju se alergenima.

Međutim, kod osoba sklonih alergijama, imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela i protiv njih.

Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji.

Kada organizam dođe u prvi kontakt sa nekom materijom on je zapamti ali nema reakcije, tek nakon ponovljenih kontakata dolazi do reakcije između antigena i antitela i tada nastaje alergijska reakcija i javljaju se simptomi alergije koji mogu biti različitog stepena intenziteta.

Najčešći alergeni su: polen, hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora), ubod insekta, lekovi, lateks, grinje, životinjske dlake.

Alergen Ambrozija

Najzanimljivije i najrasprostranjenije su alergije tokom proleća, leta i jeseni.
Tokom ovih godišnjih doba cveta drveće poput lipe, breze, javora, vrbe, hrasta, ali i biljaka kao što su trava i kopriva, a u kasnijem dobu i ambrozija.

Treba naglasiti da su alergijske reakcije jako rasprostranjene i da daju unakrsne reakcije.
Primera radi ko je alergičan na ambroziju ima i alergiju na kamilicu i na bostan.

Takođe postoje alergijske reakcije i na hranu, lekove, prašinu i grinje.

Od simptoma koji se pojavljuju najčešće su učestalo kijanje, bistra sekrecija iz nosa, suzenje očiju i nadražajni kašalj.
Navedeni simptomi obično su povezani sa izloženosti alergenu te se pojačavaju pri dolasku u kontakt s istim, kao što je blizina stabla koje cvetaju, boravak u određenoj prostoriji, te izloženost kućnoj prašini kod pacijenata koji reaguju na prašinu, grinje, ili pak kontak sa psima i mačkama (kod alergija na životinjsku dlaku).

Od simptoma vrlo je specifično razlikovati alergijsku reakciju od prehlada naročito kada pacijent dugo nadražajno kašlje (preko 3 nedelje).

Kod alergijskih reakcija nema povišene temperature.

Postavljanje dijagnoze

Alergološka testiranja rade se na desetak najčešćih alergena i direktni je dokaz alergijske reakcije (kožne probe).

Kožne probe na alergije

Za postavljanje dijagnoze u savremenoj medicine jako je bitno određivanje imunoglobulina E (IGE) iz krvi koji uopšteno govori ako su vrednosti preko 100 da imate jaku sklonost ka alergijskim reakcijama uopšte.
Ovu analizu koja je sasvim dovoljna za postavljanje dijagnoze i dalju procenu i lečenje rade sve laboratorije.
Određivanje RAST i RIST imunoglobulina na pojedine alergene rade specijalizovane laboratorije.

Takođe je jako korisno uraditi KKS sa eozinofilima koji ako su preko 5 mogu govoriti o sklonosti ka alergijskoj reakciji, ali oni nisu usko karakteristični za alergiju jer su povišeni i kod parazitarnih i gljivičnih oboljenja.

Lečenje alergija

Kada izvršimo klinički pregled pacijenta i uradimo navedene labaratorijska ispitivanja postavlja se dijagnoza alergijske reakcije i počinje lečenje.

Kao prvi korak predlaže se izbegavanje alergena, ako je poznat.

Naredni korak u lečenju je primena lekova, pre svega antihistaminika koji neutrališu histamin koji je izašao iz ćelije tokom alergijske reakcije i koji je uzročnik svih tegoba, tako da pacijenti nakon njegove primene osećaju značajno olakšanje tegoba.

Na našem tržištu ima mnogo antihistaminika (Robenan, Nixar, Xyzal, Claritine itd) koji uspešno suzbijaju alergijsku reakciju, a pre svega kijanje, suzenje očiju i suvi kašalj.

Lekovi se uzimaju jednom dnevno ali se doza kod nekih može i povećati.

Prilikom uzimanja ovih lekova treba biti obazriv jer dovode do pospanosti pa ne treba tokom njihovog uzimanja upravljati motornim vozilom niti raditi za komplikovanim mašinama.
Treba ih koristiti u večernjim satima.

Ukoliko se simptomi alergije ne smire od terapije antihistaminicima, lekar može preporučiti uzimanje korikosteroida.
Kortikosteroide imamo u više oblika:
Mogu biti u tabletama, kapima za oči (alergijski konjuktivitis) ili kortikosteroidni sprej za nos (alergijski rhinitis).
Primenu kortikosteroida u vidu kapi za oči i spreja za nos propisuje lekar kao i dozu i dužinu trajanja terapije, jer ovi lekovi mogu imati dosta negativnih efekata.

U slučaju kada antihistaminici i lokalni kortikosteroidi ne daju efekat a imamo i problem sa plućima i kožom, a promene na koži se ne mogu sanirati ni kortikosteroidnim mastima kao što su Sinoderm i Didermal, kao i uporni kašalj, moraju se dati kortikosteroidi u tabletama (Pronizon 20mg) ili uvesti inhalatorna terapija.

Kada uključujemo kortikosteroide u tabletama mora se dodati u terapiju i inhibitor protonske pumpe (Controloc, Nolpaza, Emanera, Sabax ili Omeprol).

Sva dodatna terapija kod jakih alergijskih reakcija ipak zahteva sprovođenje dodatnih dijagnostičkih procedura pre svega pulmologa, kod sumnje na alergijsku astmu, ili otorinilaringologa u slučaju na sumnju da postoje polip nosne šupljine ili hronični sinusitis.

Hiposenzibilizacija koja se uspešno sprovodi u našoj ordinaciji već dugi niz godina je jedan od najuspešnijih načina lečenja alergijskih reakcija.

To je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem vakcine protiv alergena, uz postepeno slabljenje imunološkog odgovora.
Na taj način ili smanjujemo osetljivost na alergen ili potpuno eliminišemo alergijsku reakciju.

Primenom hiposenzibilizacije smo u našoj ordinaciji uspešno izlečili veliki broj pacijenata sa jakim alergijskim reakcijama.
Bitno je da se javite na vreme – krajem februara, početkom marta ili početkom avgusta, pre pojave jakih alergijskih reakcija da biste primili adekvatnu terapiju.

O alergijama na hranu biće poseban tekst jer je veoma važna tema.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *