Dr Gajić

Author: Dr Gajic

  • MIND ishrana – sprečite demenciju i Alchajmerovu bolest

    Pravilna ishrana može povoljno uticati na bolji rad moždanih ćelija, pa se njom može poboljšati pamćenje i mentalna sposobnost.
    Na isti način se čak može smanjiti rizik od pojave demencije i Alchajmerove bolesti.

    Mozak tokom celoga dana mora da bude snabdeven svim bitnim energetskim i hranjivim sastojcima, u suprotnom ne funkcioniše adekvatno i dolazi do promene u njegovoj strukturi.

    Na osnovu brojnih ispitivanja dokazano je da hrana može poboljšati zdravlje mozga na dva glavna načina:

    1. Slobodni radikalni i upalni procesi niskog intenziteta dovode do oštećenja moždanih ćelija, pa prema tome hrana koju unosimo mora biti bogata antioksidansima kao i ona hrana koja dovodi do smanjenja blagih upalnih procesa.
    2. Treba uzimati hranu koja je bogata hranjivim sastojcima, proteinima, vitaminom C, vitaminima B grupe, holinom, gvožđem, cinkom i na taj način pomoći funkcionisanju moždanih ćelija, jer ovi sastojci hrane pomažu radu određenih elemenata (neurotansmisera) koji prenose poruke od jedne do druge moždane ćelije. Kada je prenos informacija između moždanih ćelija dobar tada i vitalne funkcije organizma funkcionišu dobro (spavanje, koncentracija, glad, rad srca, disanje, raspoloženje, funkcija creva).

      3. Da bi ostvarili gore navedene preduslove za normalan rad mozga i moždanih ćelija preporučuje se MIND ishrana koja je kombinacija mediteranske ishrane i ishrane koja sprečava pojavu povišenog krvnog pritiska.

      MIND dijeta mozak

      Hrana koja se preporučuje u okviru MIND ishrane je: zelje, bobičasto voće, orašasti plodovi, maslinovo ulje, pasulj, integralne žitarice, masna riba (i drugi izvori omega-3 masnih kiselina).

      U MIND ishrani treba imati 3-4 porcije pasulja nedeljno – pripremati pasulj sa piletinom i kombinovati sa dovoljno gore navedenih vrsta povrća.

      Takođe se preporučuje 2 puta nedeljno i primena svežeg zelenog povrća sa integranom testeninom.

  • Ešerihija koli (Escherichia coli)

    Ešerihija koli (E. coli ili Escherichia coli) je bakterija koja se može naći u crevima i u urinu čoveka.

    Prisustvo ove bakterije dokazuje se testiranjem u laboratoriji iz uzoraka stolice i urina.

    Ešerihija koli dolazi u organizam putem kontaminirane hrane i pića.
    Od namirnica najrizičnija je mlevena junetina ako nije dobro termički obrađena.
    Pored ove namirnice značajni su i mlečni proizvodi kao i lisnato povrće.

    Infekcija se može prenetii direktno ako zdrava osoba dođe u kontakt sa fekalnim materijama obolelog čoveka pa kontaminiranim rukama dođe u dodir sa usnom dupljom.

    U urinarni trak bakterija dolazi nepravilnim brisanjem toalet papirom.

    Infekciji su podložnije žene, deca i stariji od 65 godina života. ???? ???? ????

    Simptomi Ešerihije koli

    Simptomi Ešerihije koli
    Nakon što se Ešerihija koli unese u organizam prve tegobe nastaju nakon 10 dana, kada se javljaju prvi simptomi, pre svega malaksalost, umor, gubitak apetita, gasovi, grčevi, mučnina, dijareja, pojava krvi u stolici, a nekada i povišena temperatura.

    Kada dodje do infekcije urinarnog trakta pojavljuju se učestalo mokrenje i pečenje kao i povišena temperatura.

    Dosadašnja istraživanja su pokazala da se u svetu preko 90.000 ljudi godišnje inficira ovom bakterijom.

    Lečenje Ešerihije koli

    Ešerihija koli na agar plate
    Za borbu protiv infekcije sa Ešerihijom koli bitni su dobar imunitet, adekvatna ishrana, higijena, alternativni načini lečenja i medikamenti.

    Pacijenti mogu sami sebi pomoći alternativnom medicnom upotrebom sledećih namirnica:
    ???? Beli luk;
    karanfilić Karanfilić;
    uva Uva za infekcije urinarnog trakta;
    ???? Med;
    ???? Origano;
    ???? Ananas;
    ???? Breza.

    Tokom infekcije Ešerihijom koli treba sprovoditi i adekvatan način ishrane, i to pre svega treba izbegavati namirnice sa velikom količinom vlakana, kao i mlečne proizvode i pržena jela sa dosta masti (ovo se pre svega odnosi na pacijente sa infekcijom creva).

    Naročito treba izbegavati unos alkoholnih pića i napitaka sa kofeinom (kafa, koka kola, pojedine vrste čajeva i drugo).

    Na početku dozvoljeno je korišćenje tosta, krekera, kuvana jaja i pirinač, a kasnije se polako uvodi pileća supa, banane, pečena jabuka, bareni krompir i šargarepa.

    Na kraju se uvodi meso i to prvo male količine ribe, piletine i ćuretine.

    Po potrebi se uvodi i medokamentna terapija antibioticima na osnovu antibiograma.
    Terapija naročito urinarnih infekcija je dugotrajna, do mesec dana, tako što se na 10 dana tri puta menja antibiotik.

    Takođe može se primiti i vakcina protiv ove bakterije ali je njen uspeh u lečenju diskutabilan.

    Potrebno je unositi dovoljne količine tečnosti.
    Redovno održavati higijenu tela, a pre svega redovno prati ruke.

    Toalet papirom se treba brisati od napred ka nazad i na taj način sprečiti prenos bakterije u urinarni trakt (ovo se pre svega odnosi na žene).

    Kada plivate pazite da ne gutate vodu u bazenu, reci ili u bilo kojoj drugoj vodenoj površini koju ljudi koriste za rekreaciju.

  • Migrena

    Migrena je jedna vrsta glavobolje koja se češće pojavljuje kod ženske populacije (75%), ali ako se pojavi kod muškarca onda su simptomi značajno jačeg intenziteta.

    Uzrok nastanka migrene do sada nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da može biti u promenama u
    moždanom sistemu i u njegovim vezama sa nervusom trigeminusom.

    Simptomi migrene počinju u detinstvu ili u periodu adolescencije.

    Jedan od najčešćih uzroka koji se navodi u literaturi jeste hormonski disbalans.
    Pre svega se to odnosi na nivo serotonina u krvi koji tokom napada migrene opada.

    Kao posledica toga trigeminalni nerv oslobađa neuropeptide koji odlaze do spoljašnjeg omotača mozga i dovode do nastanka migrenoznog bola.

    Takođe kao uzrok migrene navode se i aditivi iz hrane, stress, lekovi, nesanica, alkohol…

    Migrena ima 4 svoje faze kroz koje prolazi napad

    • prodromalni period,
    • aura,
    • glavobolja
    • postdromalni period.
    1. Prodromalni period počinje oko 2 dana pre migrene i karakterističan je promenom raspoloženja – od depresije do euforije, i praćen je ukočenošću vrata, povećanom potrebom za tečnošću, učestalim mokrenjem i učestalim zevanjem.
    2. Aura se javlja neposredno pre ili tokom migrene i ona je prisutna kod 25-30% pacijenata koji imaju migrenu. Auru karakterišu neki znaci kao što su bljesak svetlosti, talasasti vid i slabost u mišićima. Simptomi koji su vezani za auru postepeno pojačavaju intenzitet i traju oko 30 minuta.
    3. Migrena traje od 4 do 72 sata ukoliko pacijent ne uzima medikamentnu terapiju. Simptomi migrene su glavobolja (najčešće jednostrana), osetljivost na svetlost, zvuk, dodir, mučnina, povraćanje i pomućen vid.
    4. Postdromalni period se javlja nakon napada migrene. Praćen je osećajem umora i iscrpljenošću, a ponekad i konfuzijama i vrtoglavicama.

    Migrena može dovesti do sledećih komlikacija:

    • Status migrenosus, perzistentna aura bez infarkta;
    • Migrenski infarkt;
    • Epileptički napad provociran migrenskom aurom.

    U lečenju migrene mogu pomoći akupunktura, biljni čajevi i aromaterapija.

    Kod migrene pomaže da se osamite u tamnoj prostoriji
    Takođe pomaže i da se tokom napada pacijent osami u tamnoj prostoriji.

    Medikamenta terapija može prorediti napade i smanjiti njihov intenzitet i tu se primenjuju kombinacije beta blokatora ili Ca antagonista sa vazodilatatorima.

    Takođe od medikamenata primenjuju se i triptani, ergo preparati, nesteroidni analgetici, anti emetic, kortikosteroidi, antiedematozni rastvori kao i antidepresivi.

  • Atrijalna fibrilacija – treperenje pretkomora

    Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma.
    Njena učestalost je od 0,4% do 1% u opštoj populaciji do 60 godina starosti.
    Učestalost kod starijih od 65 godina kreće se od 2% do 5%, a 8% kod starijih od 80 godina.

    Atrijalnu fibrilaciju karakteriše nepravilan srčani ritam, a njene manifestacije kreću se od asimptomatskih do kardiogenog šoka i teških cerebrovaskularnih komplikacija.

    Uzroci nastanka atrijalne fibrilacije mogu biti kardialni i nekardialni.

    Kardialni:

    • reumatska bolest srca;
    • ishemiska bolest srca;
    • sistolna srčana slabost;
    • valvularna srčana bolest;
    • hipertenzija;
    • kardiomiopatije;
    • kongenitalni poremećaji;
    • oboljenja sinusnoga čvora.

    Nekardijalni:

    • prekomerna upotreba alkohola;
    • tireotoksikoza;
    • šećerna bolest;
    • plućna embolija;
    • moždano krvarenje;
    • postoperativni;
    • izolovana atrijalna fibrilacija.

    Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i EKG-a, dok za procenu stanja srčanog mišića stanja srčanih zalistaka i otkrivanje prisustva tromba u levoj pretkomori neophodan je ultrazvuk srca.
    Ponekad je potrebno staviti i holter EKG 24h i uraditi test opterećenja.
    U nekim slučajevima potrebno je uraditi i elektrofiziološko ispitivanje.

    Dijagnoza atrijalne fibrilacije

    U anamnezi bolesnici se najčešće žale na simptome u vidu lupanja ili preskakanja srca, gušenja, otežanog disanja, bržeg zamaranja, vrtoglavice i nesvestice i stezanja u grudima.

    Lečenje atrialne fibrilacije zahteva primenu lekova (antiaritmika) i lečenje pridruženih bolesti.
    Od antiaritmika najčešče se polazi sa Ca antagonistima (Verapamil, Cortiazem R) ili beta blokatorima (Bisoprolol, Metoprolol).
    Kada se pojavi atrijalna fibrilacija veoma često imamo pad krvnoga pritiska, zato što dolazi do porasta pulsa između 120 i 150 otkucaja u minuti.
    Nakon smanjenja pulsa lekovima dolazi i do normalizacije ili porasta krvnoga pritiska.

    Od antiaritmika u kasnijim fazama koriste se Propranolol, Darob mite, Flekanid (ukoliko EF nije ispod 40%) i Amiodaron.
    Upotreba antiaritmika treba da bude obazriva i pod kontrolom kardiologa zbog neželjenih dejstava sa mogućim i smrtnim ishodom.
    Adekvatan izbor antiaritmika je ključan jer se može pomoću njih izvršiti konverzija u normalan sinusni ritam (ukoliko leva pretkomora nije preko 5cm i ukoliko atrijalna fibrilacija ne traje duže od 5 godina).

    Uz antiaritmike obavezno je koriščenje antikoagulantne terapije da bi se sprečio nastanak tromba u levoj pretkomori i nastanak cerebrovaskularnih komplikacija (embolijski CVI).

    Postoje dve vrste antikoagultne terapije i obe se primenjuju kod atrijalne fibrilacije.

    Jedna grupa su varfarini (Farin i Acenokumarol) kod kojih se doza podešava na osnovu INR, i treba voditi računa o hrani – izbegavati zeleniše koji su bogati vitaminom K.
    Druga grupa su NOAK lekovi (Xarelto, Eliquz i Pradaxa) kod kojih se ne vrše nikakve kontrole i može se sve koristiti u hrani, ali je skuplja varijanta (od 5.000 do 7.000 dinara na mesečnom nivou).

    Nefarmakološki oblici lečenja podrazumevaju sinhronu elektrokonverziju, ugradnju pejsmejkera (pacemaker) i defibrilatora, radiofrekventnu ablaciju i operativno lečenje.

  • Giht i ishrana kod gihta

    Šta je giht, kako nastaje i kako se leči

    Giht (Arthritis urica) je metabolička bolest koja nastaje kao posledica viška mokraćne kiseline u krvi.
    Mokraćna kiselina nastaje kao završni proizvod razgradnje purinskih baza.
    Purinske baze su najzasupljenije u namirnicama životinjskog porekla i u kvascu.

    Gihta može biti i nasledna i stečena bolest.
    Bolest nastaje zbog postojanja mokraćne kiseline u visku u krvi (preko 500 ili 600 mmlo/l) i njenog taloženja u obliku kristala urata (soli mokraćne kiseline) u kosti, hrskavicu i sinovijalnu tečnost zgobova.

    U početku bolest se manifestuje akutnim napadima za koje je karakteristično pojava jakoga bola najčešče u palcu noge koji je pri tome jako otečen, crven i topao (svi znaci upalnoga procesa zbog taloženja oštrih kristala mokračne kiseline).

    Kasnije bolovi mogu da se pojave i u drugim zglobovima, a u hroničnoj fazi bolesti dolazi do pojave “tofa” (naslage soli mokraćne kiseline urat) i do deformacije zgloba.

    Giht

    Od drugih organa u hroničnoj fazi bolesti dolazi do lezije bubrega i pojave kamenja u bubrezima (urolitiaza).

    Zastupljenost gihta u svetu varira – najviše ga ima na Novom Zelandu kod Maora oko 10% populacije, dok je zastupljenost u Evropi oko 0,4%, a u SAD oko 0,5% populacije.

    Pored naslednog faktora na pojavu gihta utiče i način života i ishrana.

    Muškarci oboljevaju 9 puta više od žena i kod muškaraca bolest se ispoljava već posle 35. godine života, a kod žena nakon 55. godine (u menopauzi).

    U lečenju gihta postoje dve faze:

    1. Kada dođe do akutnoga napada primenjuju se lekovi i to najčešće nesteroidni antireumatici (Diklofenak, Brufen, Ketonal), a ponekad i kortikosteroidni preparati.
    2. U hroničnoj fazi primenjuju se lekovi za snižavanje nivoa mokraćne kiseline u krvi (Alopurinol u dozi od 100 do 300 mg ili Adenurik u dozi od 80 do 120 mg).

    Ali pored medikamentne terapije treba voditi računa o pravilnoj ishrani.

    Ishrana kod bolesti zglobova (gihta)

    Treba koristiti prevashodno presnu hranu, a ako se hrana mora termički obraditi onda treba koristiti gril, teflonske tiganje ili kuvati u što manje vode i u kraćem vremenskom periodu.

    Hranu treba pripremati pažljivo na gore naveden način i na kraju uvek dodati kašičicu maslinovog ulja.

    II Svetski rat
    Zanimljivo je da tokom II Svetskog rata nije bilo Gihta jer je ishrana bila siromašna u proteinima i purinima

    Koje namirnice treba koristiti kod gihta, a koje izbegavati?
    ???? Žitarice – hleb i testa svih vrsta, naročito one proizvode koji ne sadrže kvasac, kao i žitarice koje sadrže minimalne količine Purina.
    Purina ima nešto više u ražanom i pšeničnom hlebu.

    ???? Mleko i mlečne proizvode treba koristiti, a naročito fermentirane mlečne proizvode (jogurt, kiselo mleko, kefir) kao i nemasni sir (beli i sveži sirevi).

    ???? Meso, iznutrice i riba – kod akutnog napada strogo se zabranjuje konzumiranje mesa i mesnih prerađevina kao i iznutrica (džigerica, bubreg, srce i pluća), kao i supe od mesa i ribe.
    Kada nema akutnih napada dozvoljeno je uzimanje mesa maksimalno tri puta nedeljno, i tada treba dominantno koristiti teletinu, ćuretinu, piletinu (belo meso) i ribu.

    ???????? Van akutnog napada mogu se koristiti i morski plodovi ali je dobro izbegavati školjke i rakove.

    ???? U ishrani strogo je zabranjeno korišćenje namirnica kao što su mozak, timusna žlezda, mlečna žlezda i ikra.

    ???????? Jaja – koristi se maksimalno do 2 jaja nedeljno.

    ???? Povrće – preporuka je da se koriste sve vrste povrća sem onih koje sadrže veće količine purina: spanać, pečurke, pasulj, grašak, sočivo.

    ???? Preporučuje se korišćenje krompira kao dodatak jelima ali kuvan u ljusci i na pari.
    Prženi krompir se ne preporučuje zbog sadržaja velikih količina masnoća.

    ???? Preporučuje se kao dodatak stavljati na gotova jela i malo peršuna i belog luka.

    ???? Supe od povrća – moraju se pripremati brzo i sa malo kuvanja i da povrće bude usitnjeno.
    U supe treba dodavati namirnice koje deluju dijetoprotetski: proso, ječam, zob i pšenica.

    Naročito treba obratiti pažnju na sledeće namirnice:
    ???? Masti – treba svesti na najmanju moguću meru jer kod bolesnika sa gihtom treba sprečiti gojaznost, a pored toga masti smanjuju probavu i izlučivanje mokraćne kiseline.

    ???? Voće – preporučuju se sve vrste voća u ishrani.

    ???? Napici – preporučuje se umereno korišćenje čaja, kafe i kakaa.

    ???? Alkoholna pića se zabranjuju ili se mogu koristiti u minimalnim količinama.

    ???? Kvasac – mora se izbegavati u svim oblicima.

  • Ishrana kod populacije ljudi koji imaju preko 50 godina života

    Sa godinama života dolazi do gubitka fizičke snage, telo počinje da slabi a mnoge navike koje su nam ranije prijale sada nam ili ne prijaju ili name je za njihovo obavljanje potrebno mnogo više snage.
    Takođe, određena hrana koja nam je u mladosti prijala sada više nam ne pričinjava zadovoljstvo ili nam čak i smeta.

    Kada pređemo 50. godinu treba da forsiramo određene namirnice jer nam one vraćaju snagu i omogućavaju lakše funkcionisanje.

    Među tim namirnicama posebno mesto zauzimaju mahunarke jer omogućavaju smanjivanje nivoa šećera (kako kod dijabetičara tako i kod ljudi koji ga nemaju), kao i lošeg (LDL) holesterola u krvi.
    Obično je dovoljno tri četvrtine šolje pasulja ili sočiva da za 5% snize nivo LDL.a u krvi.

    Sa godinama života raste rizik od kardiovaskularnih oboljenja (kod muške populacije posle 40. a kod ženske posle 55. godine života).
    Zato je dobro koristiti ovas u ishrani jer je on bogat beta glukanima koja predstavljaju nerastvorljiva vlakna koja u crevima vezuju holesterol i ne dozvoljavaju njegovu resorpciju nego se on izlučuje iz organizma preko stolice i na taj način umanjuje se brzina procesa ateroskleroze.

    Jabuke su jako dobar izvor vitamina C, K i antioksidanasa, a sadrže i supstancu kvercetin koja snižava krvni pritisak.
    Takođe su dobre u snižavanju nivoa šećera i holesterola u krvi.

    Hrana preko 50 godina

    Studije su pokazale da veoma često koristimo grickalice tokom dana, a najviše čips i krekere, ali su oni nezdravi jer imaju velike količine zasićenih masti i natrijuma, pa se umesto toga kao grickalice preporučuju orašasti plodovi (orah, badem, lešnik) jer u velikoj meri smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara – po nekim studijama i do 30%!
    Orašasti plodovi se mogu koristiti i u salatama ili uz pečena i kuvana jela.

    Od hrane za popravljanje funkcije moždanih ćelija, čija funkcija sa starenjem opada, treba koristiti lisnato povrće (spanać, kelj, kupus) ali treba biti obazriv jer velik broj starijih pacijenata koristi sredastva za razređivanje krvi, a ove namirnice imaju vitamin K pa mogu menjati INR (to se donosi na pacijente koji koriste Farin ili Acenokumarol, ali ne i na pacijente koji koriste NOAK e Xarelti Eliquz ili Pradaxu).

    Za bolju funkciju mozga treba koristiti bobičasto voće koje imaju određene materije koje, pored toga što omogućavaju bolju cirkulaciju u mozgu, takođe deluju i na upalne procese, poboljšavaju pamćenje, smanjuju rizik od razvoja demencije i Alchajmerove bolesti.
    U bobičastom voću ima dosta vlakana koja poboljšavaju funkciju creva, kao i minerala i vitamina.
    Prednost ovog voća je u tome što se može jesti preko cele godine jer ima iste efekte i u svežem i u zamrznutom stanju.

    Tokom starenja dolazi do toga da mišići atrofiraju i popušta njihov tonus, pa je za njihovo pravilno funkcionisanje potrebno unositi veće količine proteina kojima je naročito bogat jogurt.
    Jogurt sadrži i velike količine kalcijuma koji je bitan za popravljanje koštane mase i sprečava razvoj osteoporoze koja se pojavljuje posle 50. godine kod ženske, odnosno 70. godine života kod muške
    populacije.

    Za populaciju koja ima preko 50 godina života jako je bitno da se u ishrani koristi šargarepa koja je prebogata vlaknima, vitaminima A, B,C,E i K, zatim mineralima Fe, K, Cu i Mn, kao i antioksidansima uključujući i beta karotene.
    Zbog svog sastava šargarepa snižava krvni pritisak, LDL holesterol, jača imuni sistem, reguliše rad creva i smanjuje rizik za razvoj raka i srčanih oboljenja.
    Šargarepa je jako bitna za funkcionisanje očiju, usta, kože i srca.

    Pored šargarepe jako je dobro da se često konzumira cvekla jer je bogata vitaminima A, C, folnom kiselinom, vlaknima i mineralina Ca, K, Mn i Fe.
    Cvekla sprečava razvoj demecije, snižava krvni pritisak ali i poboljšava fizičku snagu.
    Takođe ima puno antioksidanasa koji su značajni u sprečavanju razvoja raka.

    Sve gore navedene namirnice rastu na našem području ali je bitno uvrstiti još jednu namirnicu koja nije poreklom iz naših predela, a to je avokado koji je prebogat vitaminima i mineralima i koji poboljšava funkciju srca i snižava krvni pritisak, i omogućava unos nezasićenih masnih kiselina.

    Sa godinama života treba smanjivati unos slatkiša, ali se može svakodnevno koristiti crna čokolada sa 70% kakaa i to u količini od 50 do 60 grama.
    U ovoj količini dovodi do snižavanja holesterola u krvi, krvnog pritiska, poboljšava pamćenje i koncentraciju, štiti kožu od sunčevih štetnih zraka, ali i popravlja raspoloženje jer pojačava lučenje endorfina.
    Crna čokolada bogata je K, Zn, Fe, Mg, Cu, Mn, Se i P.

    Gore navedene namirnice treba forsirati u ishrani jer ćemo se na taj način osećati i izgledati mladoliko i u starijem životnom dobu.

    Takođe ove namirnice se mogu kombinovati jedna sa drugom, pa se na primer može za doručak uzeti jogurt, ovas i bobičasto voće, za ručak kombinovati pasulj sa pečenim orahom ili bademom, a za večeru kelj sa šargarepom i avokadom.
    U popodnevnim časovima između 16h i 18h treba se zasladiti crnom čokoladom.

  • Srčani udar – infarkt miokarda

    Srčani udar nastaje kada srčani mišić ostane bez kiseonika ili hranljivih materija, a to se dešava kad se smanji ili potpuno prekine protok krvi kroz koronarne krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić.

    Osnovni uzrok promena na koronarnim krvnim sudovima (krvni sudovi koji ishranjuju srčani mišić, ima ih dva: leva i desna arterija) je proces ateroskleroze.

    Promene na koronarnim krvnim sudovima mogu napredovati postepeno sa pojavom sve težih simptoma i na kraju pojavom potpunog začepljenja, što uzrokuje infarct ili može doći do iznenadne pojave simptoma i naglog razvoja infarkta kada dolazi do pucanja (rupture) aterosklerotskog plaka koji potpuno začepljuje krvni sud.

    Osnovni uzroci koji dovode do razvoja ateroskleroze a kasnije i infarkta miokarda su:

    • nepromenljivi faktori – pol (muški pol), godine života i genetsko nasleđe;
    • promenljivi faktori koji se mogu značajno umanjiti terapijom i promenom načina života – pušenje, povišen krvni pritisak, gojaznost, fizička neaktivnost, masnoće u krvi, šećerna bolest i preterano konzumiranje alkohola.

    Pored aterosklerose postoje i drugi, doduše ređi, uzroci infarkta miokarda, a to su:

    • spazam koronarnih krvnih sudova;
    • tahikardija (ubrzan srčani rad);
    • hipertireosa;
    • izrazito nizak krvni pritisak (naročito donji pritisak ispod 50 mmHg izaziva anginozne tegobe).

    Infarkt miokarda je vodeći uzrok smrtnosti i invaliditeta u svetu.
    Od kardiovaskularnih bolesti godišnje u svetu umre oko 4 miliona ljudi, dok 1,8 miliona umire od infarkta miokarda.
    Infarkt miokarda podjednako se javlja kod oba pola ali muškarci oboljevaju u mlađem životnom dobu, dok se kod žena pojavljuje u velikom procentu u postmenopauzalnom periodu kada se gubi zaštitni efekat estrogenog hormona.

    Dominantan simptom kod infarkta miokrada jeste bol u sredogruđu koji je karaktera pečenja, stezanja ili pritiska, koji se može širiti u levo rame i u levu ruku, u obe ruke, u leđa, između lopatica ili u vrat i na donju vilicu (češće kod žena).

    Srčani udar

    Jačina bola može biti blaga do jaka i ne prestaje na promenu položaja tela.
    Bol kod diabetičara i starije populacije može biti veoma blagog intenziteta i može se zameniti da potiče od kičme ili od mišića u grudnom košu.

    Ako se radi o infarktu miokrda donjeg zida može se desiti da ne postoji bol već gastrointestenalne tegobe i to u vidu mučnine i nagona na povraćanje.

    Kod nekih ljudi prvi simptom infarkta miokarda može biti poremećaj ritma a da nema bola.
    Bol može biti praćen i drugim simptomima kao što su preznojavanje, osećaj nedostatka vazduha, malaksalost, omaglice, lupanje srca i bledilo kože.

    Kada se pojavi bolu grudima koji traje duže od pola sata i ne popušta na primenjene tri lingvalete nitroglicerina uzetih u razmaku od 5 minuta, treba odmah pozvati hitnu pomoć koja će pacijenta prebaciti do bolnice, jer akutni infark miokrada je urgentno stanje koja zahteva brzo postavljanje dijagnoze i adekvatnu terapiju.

    Poznato je da pacijenti koji dođu do bolnice u prvom ili u drugom satu (pa čak i do 6 sati) imaju velike šanse da se spreči veliko propadanje srčanog mišića a samim tim i da spreče kasnije razvoj
    srčane slabosti.

    Infarkt

    Dijagnoza infarkta miokarda se poastavlja kada pacijent ima dva pozitivna znaka od moguća tri:

    1. karakteristične promene u EKG (treba znati da u 40% infarkta miokarda EKG je normalan);
    2. karakterističan bol u grudima;
    3. porast kardiospecifičnih enzima (CK, CK-MB troponin T ili I).

    Najranije se dijagnoza infarkta miokarda može postaviti pomoću eha srca kada se vide odgovarajući ispadi
    kontrantilnosti.

    Nakon postavljene dijagnoze akutnog infarkta miokarda potrebno je što pre otvoriti začepljen koronarni krvni sud i to pomoću lekova (fibrinolitička terapija) ili još bolje ako za to postoje uslovi kateterom (koronarografski) i postavljanjem stenta.
    Treći naćin lečenja jeste kardiohiruška operacija sa postavljanjem by passova (arteriskih i venskih), ali to se radi elektivno odnosno kasnije kada se pacijent stabilizuje.

    Fibrinolitička terapija podrazumeva primenu lekova koji se daju venski i koji vrše razlaganje tromba u koronarnom krvnom sudu.
    Njihova primena povećava rizik za krvarenje kako u mozgu tako i u gastrointestinalnom traktu.
    Primenjuje se ili od strane ekipe hitne pomoći ili u bolnicama koje nemaju salu za katerizaciju.

    Koronarografija i PCI je minimalno invazivna metoda koja u poslednjih dvadesetak godina preuzima primat u lečenju akutnog infarkta miokarda.
    Kod ove metode se putem arterije u preponi ili ruci ulazi kataterom do srca (pacijent je sve vreme budan i može na ekranu da prati ceo process i bez bolova) i onda se vrši razbijanje tromba i širenje
    krvnoga suda balonom i nakon toga postavlja stent i uspostavlja protok kroz koronarni krvni sud, a srčani mišić dobija dovoljnu količinu hranjivih materija i kiseonika i zaustavlja proces izumiranja srčanih vlakana.

    Nakon intervencije pacijent mora da koristi dvojnu antiagregacionu terapiju (Aspirin 100mg i Clopidix 75mg ili Brilique 60mg) 12 meseci, a nakon toga Aspirin 100mg do kraja života.

    Kod koronarografije primenjuje se contrast koji je najčešće jodni pa treba prijaviti da li ste alergični na jod i veoma je važno pratiti bubrežnu funkciju (kreatinin i ureu) jer contrast oštećuje bubrege i zbog toga treba nakon intervencije piti dosta tečnosti.

    Kardiohirurgija je terapijska metoda koja se primenjuje kod pacijenata kod kojih je rizik za postavljanje stentova veliki (suženje glavnog stabla leve koronarne arterije, suženja na mestima račvanja arterija, trosudovna bolest, difuzna suženja koronarnih arterija).

    Operacija se vrši tako da se postavljaju premošćenja by passovi između aorte i distalno (odnosno niže) od postojanja suženja na koronarnoj arteriji.
    Za premošćenje koriste se arteriski graftovi (a. mammaria interna ili delovi arterije radialis iz ruke) ili venski (od v safene) sa noge.
    Arteriski graftovi su prohodni od 15 do 20 godina a venski oko 10 godina.
    Operacija se može vršiti na zaustavljenom srcu pomoću aparata za extrakorporalnu cirkulaciju ili na kucajućem srcu.

    Sa razvojem farmaceutske industrije dolazi do pojave velikog broja medikamenata koji se primenjuju u lečenju infarkta miokrda i koji omogućavaju bolje preživljavanje bolesnika kao i sprečavanju komplikacija nakon infarkta, a pre svega razvoj sistolne srčane slabosti i poremećaja ritma.

    Od lekova najčešće se primenjuju sledeći: antitrombocitni, beta blokatori, antikoagulansi, nitroglycerin, analgetici i lekovi za regulaciju faktora kardiovaskularnog rizika.

    Antitrombocitni lekovi acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, tikagrelol, prasugrel sprečavaju agregaciju (lepljenje) trombocita i početak procesa stvaranja novog ili rast već nastalog ugruška koji začepljuje krvni sud.
    Ovi lekovi se primenjuju odmah nakon postavljanja dijagnoze infarkta miokarda i naročito su bitni da se daju pre koronarografije i dialatacije.
    Nakon postavljanja stenta dvojna antiagregaciona terapija se sprovodi 12 meseci, kasnije samo aspirin do kraja života.
    Od nuspojava može nastati povećan rizik za krvarenje i tegobe od gastrointestinalnog trakta.
    Beta blokatori smanjuju puls i samim tim smanjuju potrošnju kiseonika u srčanom mišiću i tako mogu smanjiti veličinu infarkta. Takođe smanjuju rizik od pojave novog infarkta miokarda.
    Postoje jasni dokazi da povećavaju preživljavanje nakon infarkta.
    Od nuspojava bitne su bradikardije i bronhospazam kod plućnih bolesnika.

    Nitroglicerin spade u grupu vazodilatatornih lekova, odnosno dovodi do širenja krvnih sudova i povećava protok kroz tkivo srčanog mišića, smanjuje intenzitet bola, kao i preload opterećenje srca pa je veoma efikasan kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom.
    Od nuspojava glavne su glavobolja i hipotenzija.

    Antikoagulantna terapija: heparin i niskomolekularni heparin, primenjuju se uz antitrombocitne lekove u akutnoj fazi infarkta miokarda.

    Analgetici dovode do ublažavanje bolova u akutnoj fazi miokarda. Od analgetika koristi se morfijum intravenozno ali veoma često daje mučninu pa se može uz njega primeniti i metoklopramid koji sprečava povraćanje.
    Nesteroidne analgetike (diklofenak, brufen, ketonal i sl) treba izbegavati jer daju značajne kardiovaskularne komplikacije.

    Nakon akutne faze infarkta miokrda treba primeniti lekove koji će delovati na faktore rizika za koronarnu bolest: statine za smanjenje masnoća u krvi, lekove koji će regulisati šećernu bolest, kao i lekove koji regulišu krvni pritisak (ACE inhibitore, ARB blokatore).

    U prvih mesec dana nakon infarkta miokarda nije dozvoljeno davanje Ca antagonista, a kasnije se mogu dati za regulaciju krvnoga pritiska, ali samo ako nema srčane slabosti (EF preko 40%).

    Nakon preležanog infarkta miokarda bolesnik se otpušta na kućno lečeenje uz preporuku da se promeni stil života i da se primeni program kardiopulmonalne rehabilitacije u trajanju od 8 do 24 nedelja.

    Treba smanjiti telesnu težinu, prestati pušiti i pravilno se hraniti.
    Potrebno je smanjiti unos kalorija i dovesti BMI na ispod 25 kg/m2 odnosno obim struka kod muškaraca 94cm i niže, a kod žena 80cm i niže.

    Dijeta i vežbanje

    Takođe primeniti dijetu sa smanjenim unosom holesterola i zasićenih masti.
    Kao primer ove dijete je mediteranski način ishrane.
    Takođe smanjiti i unos soli sa ciljem smanjenja krvnoga pritiska (do 3g soli dnevno je dozvoljeno).

    Veoma važna stavka nakon preležanog infarkta miokarda je i fizičko vežbanje.
    Treba 3 puta dnevno vršiti aerobne vežbe i to sa postepenim povećanjem intenziteta (najbolje su lagana šetnja i vožnja bicikla).
    Nakon infarka doživotno je zabranjena teža fizička aktivnost kao što su kopanje, riljanje, košenje kao i cepanje drva.

    Seksualna aktivnost spada u umerenu i nije zabranjena nakon infarkta miokarda, ali postoji mali rizik od pojave aritmije i ponovne ishemije.

    Za seksualnu aktivnost ste spremni ako na 2. sprat možete da izađete bez tegoba.

    Nakon infarkta nije dozvoljena upotreba lekova za erektilnu disfunkciju (Viagra, Cialis, Levitra) ako u terapiji postoje lekovi nitrati produženog dejstva (Dilkoran 80, Isosorb R, Monizol i sl).

  • Ishrana kod moždanog udara (CVI)

    Osobe koje su sklone moždanom udaru potrebno je da promene stil života i to pre svega način ishrane ???? kao i obavezno uvođenje blage fizičke aktivnosti ????.
     
    U ishrani treba koristiti što više elemenata koje deluju protivupalno sa jedne strane, a s druge da smanjuju gustinu krvi smanjujući na taj način njenu viskoznost i popravljaju cirkulaciju kroz mozak ????.

    Uopšteno kod prevencije moždanog udara treba uticati na smanjenje prevelike oksidacije i poništavati delovanje slobodnih radikala koji su produkt lošeg metabolizma i neadekvatne ishrane.

    Slobodni radikali i antioksidansi

    Da bi postigli te efekte treba primenjivati antioksidante (enzimi, molekuli, veze, elementi u tragovima) koji skupljaju slobodne radikale i prevode ih procesom redukcije u nereaktivne molekule.
    Od ezima najvažniji antioksidansi su superoksid-dismutaza, katalaza, peroksidaza, a od veza koje najviše dolaze iz voća povrća i maslinovog ulja flavonidi, polifenoli, bifenoli.
    Mangan (Mn), cink (ZN), kao i selen (Se) od mikroelementa, a od vitamina C, A i E spadaju u najjače antioksidante.

    Za normalno funkcionisanje moždanih ćelija i sprečavanje moždanog udara jako je važno unositi namirnice biljnog porekla (biljna ulja) jer od masti treba koristiti isključivo monozasićene masne kiseline koje se nalaze u namirnicama koje su na sobnoj temperature u tečnom agregatnom stanju.
    Od monozasićenih masnih kiselina najzastupljenija je oleonska kiselina kojom je bogato maslinovo ulje.

    Maslinovo ulje

    Takođe mogu se koristiti i polizasićene masne kiseline koje su najčešće u obliku omega 3, 6 i 9 masnih kiselina, a najpoznatija od tih kiselina je linolna kiselina koja se dominantno nalazi u sastavu suncokretovog, kukuruznog i susamovog ulja.

    Za sprečavanje razvoja moždanog udara potrebno je unositi dovoljne količine tečnosti ????, a naročito se dobri rezultati postižu ako se redovno u ishrani koristi ???? crno vino (0,3L za muškarce i 0,15L za žene) jer ono sadrži dosta polifenola, resteratriola i kvercitina, koji imaju snažno antooksidativno dejstvo.

    Pored pravilne ishrane potrebno je da postoji i redovna umerena fizička aktivnost ???? da bi se poboljšala cirkulacija i popravio tonus krvnih sudova, a kao posledicu dobićemo bolju fluidnost krvi.
    Umerena fizička aktivnost je značajna jer popravljajući cirkulaciju kroz mozak moždane ćelije dobijaju dovoljne količine kiseonika i hranjivih materija, jer dovoljna količina kiseonika sprečava razvoj anaerobnih procesa u mozgu koji predstavljaju potencijalna mesta za razvoj moždanog udara.

  • Šlog – moždani udar (CVI)

    Moždani udar je akutno nastali neurološki poremećaj koji je nastao kao posledica poremećaja moždane cirkulacije, što za posledicu ima smanjenje dotoka kiseonika i hranjivih materija do moždanih ćelija koje usled toga propadaju i kao rezultat toga javlja se neurološki deficiti kojima ti delovi mozga upravljaju.

    Vrste moždanih udara

    Postoje dve vrste moždanog udara:

    1. Ishemiski, koji je uzrokovan začepljenjem moždane arterije trombom i tada je onemogućena cirkulacija kroz nju;
    2. Hemoragiski, kod kojeg dolazi da krvi sud pukne i dovodi do izlivanja krvi u moždano tkivo.

    Najveći broj šlogova je ishemiske etiologije i to bilo da se tromb stvara u samoj oštećenoj moždanoj arteriji, bilo da tromb putem krvi (embolija) cirkulacijom dođe i začepi moždanu arteriju iz neke druge arterije koja nije u mozgu (najčešće se radi o karotidama ili iz leve pretkomore kod atrialne fibrilacije).
    Ostatak (oko 15%) otpada na hemoragiske šlogove i to intracerebralni hematom – kada se krv izlije iz krvnoga suda u okolno tkivo mozga ili subarahnoidalno krvarenje – kada se krv izlije u likvorski prostor oko mozga.

    Vrste šloga

    Kako nastaje moždani udar?

    Ateroskleroza krvnih sudova mozga je glavni uzrok nastajanja moždanog udara.
    Kada nastane moždani udar posledice su veoma tragične, od velike stope smrtnosti, a kod oko 65% osoba koje prebole moždani udar ostaju određeni stepen neurološkog deficita, 30% ima trajnu nesposobnost i zavisi od nege i pomoći druge osobe.

    Koji su simptomi moždanog udara?

    Najčešći simptomi moždanog udara su:

    • Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, naročito ako je zahvaćena jedna strana tela;
    • Poremećaj govora od nerazumnog izgovaranja reči do potpune nemogućnosti izgovaranja reči;
    • Nagli gubitak vida na jednom oku;
    • Nagli nastanak jake glavobolje koja je praćena povraćanjem;
    • Vrtoglavica ili nesigurnost pri hodu;
    • Gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta.

      • Znaci koji mogu upozoriti da će se razviti moždani udar

      Velikom broju moždanih udara prethode određeni upozoravajući znaci – prolazni simtomi koji su slični simtomima moždanog udara ali su kraćeg trajanja, intenziteta i uvek su prolaznog karaktera, što znači da se u potpunosti povlače u roku od najviše 24h.
      Takve simptome nazivamo TIA (tranzitorni ishemiski atak) koji imaju višestruko povišen rizik za razvoj moždanog udara i ti bolesnici moraju imati detaljne preglede od strane neurologa i kardiologa.

      Mozak

      Faktori rizika za dobijanje šloga

      Postoje dve vrste faktora rizika za razvoj moždanog udara:

      1. Faktori rizika na koje ne možemo uticati: genetsko nasleđe, pol i godine života;
      2. Faktori rizika na koje možemo uticati promenom načina života i uzimanjem odgovarajućih lekova – pušenje, gojaznost, velike količine alkohola, stres, fizička neaktivnost, masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, poremećaji ritma (atrialna fibrilacija), suženje karotidnih arterija.

      Od svih gore navedenih faktora rizika životna dob je najznačajniji faktor jer sa starenjem se značajno povećava stopa oboljevanja od moždanog udara, a sa intenziviranjem i drugih faktora značajno se snižava životna doba za pojavu ovog oboljenja, tako da 45% moždanih udara sada nastaje kod populacije koja je radno najproduktivnija, a to je između 45. i 59. godine života.

      Razvijeni zdravstveni sistemi zapadne Evrope i SAD su pokazali da se stopa oboljevanja od moždanog udara može značajno smanjiti agresivnim delovanjem na faktore rizika na koje možemo uticati, pre svega na gojaznost, povišene masnoće, diabet, fizičku neaktivnost i hiperteziju.

      Zbrinjavanje bolesnika, lečenje i rehabilitacija

      Pacijenta koji je dobio moždani udar treba što hitnije prevesti u bolničke uslove, a pre svega kod neurologa u jedinice za moždani udar (posebno opremljeni delovi neuroloških odeljenja) u kojima se brzo može izvršiti dijagnostička obrada i lečenje.
      Nažalost mali broj pacijenta može dobiti specifičnu terapiju kod ishemiskog moždanog udara, takozvanu trombolizu, koja se primenjuje u prva tri sata od nastanka moždanog udara i omogućava razgradnju tromba u krvnom sudu mozga i brzo uspostavljanje ponovne cirkulacije kroz isti.

      Kada se završi akutno lečenje što pre treba početi sa rehabilitacijom u kojoj pored multidisciplinarnog stručnog tima važnu ulogu ima i porodica.

      Nakon preležanog moždanog udara treba intenzivno raditi na smanjenju ili uklanjanju faktora rizika kako bi se sprečila mogućnost ponavljanja moždanog udara.

      Lečenje propratnih bolesti

      Da bi se smanjila učestalost moždanih udara treba pre svega lečiti propratne bolesti i to šećernu bolest, hipertenziju, poremećaj srčanoga ritma, masnoće u krvi, značajno suženje karotidnih krvnih sudova.

      Kako sprečiti moždani udar?

      Da bi se smanjio rizik za nastanak moždanog udara treba promeniti stil života.
      Pre svega početi sa blagom fizičkom aktivnošću (šetnje, vožnja bicikla, plivanje) i promeniti način ishrane.

      Potrebno je smanjiti unos hrane bogate zasićenim masnim kiselinama i koncentrovanih šećera, izbegavati preslanu hranu, kao i hranu bogatu holesterolom.

      Najbolje bi bilo preći na mediteranski način ishrane koji je bogat maslinovim uljem, mnogo voća i povrća i ribe, naročito plave ribe.

      Treba prestati sa pušenjem jer pušači 5 puta imaju povećan rizik za moždani udar od nepušača.
      Postoji direktna veza između broja popušenih cigareta i stepena pojave moždanog udara.
      Posle 5 godina po prestanku pušenja pušači imaju isti rizik za razvoj moždanog udara kao i nepušači.

      Alkohol treba koristiti umereno, a preporučeno je uzimati jednu čašu crnoga vina dnevno.

      Ako primenite mediteransku ishranu smanjićete i višak kilograma pa ćete i na taj način smanjiti rizik za razvoj moždanog udara.

  • Prolećni umor

    Dolazi proleće a sa njim i manjak energrije i snage. Šta preduzeti?

    Dolaskom proleća pojavljuje se umor i osećaj nedostatka snage kao posledica hormonskog disbalansa.

    Umor koji se pojavljuje početkom proleća nije bolest već stanje koje je privremeno i traje različit vremenski period kod svakog čoveka dok se organizam ne prilagodi novim uslovima i ne prilagodi svoj bioritam.

    Kao prve i najčešće manifestacije prolećnog umora pojavljuju se nedostatak snage, nedostatak volje, umor, blagi oblici depresije i bolovi u mišićima.

    Umoran pas

    S obzirom na navedene tegobe koje kod pojedinaca mogu trajati i do mesec dana, treba preduzeti određene aktivnosti da ove tegobe predupredimo ili barem da im smanjimo intenzitet i vreme trajanja.

    Od radnji treba pojačati hidrataciju, fizičku aktivnost, prilagoditi ishranu i ritam spavanja.

    ???? Hidratacija – Uzimajte dovoljne količine tečnosti pre svega vode (1,5-2L) dnevno, pri čemu izbegavajte konzumiranje gaziranih, energetskih i zaslađenih pića jer povećan unos šećera će povećati već narušen metabolizam.

    ???? Fizička aktivnost – I pored osećaja umora malaksalosti i bolova u mišićima morate sebe naterati na blagu fizičku aktivnost, pre svega treba izaći napolje radi sunčevih zraka koji će pojačati sintezu vitamina D i hormona serotonina što će vam odmah popraviti raspoloženje.
    Aktivnost treba prilagoditi individualno ali 15-20 minuta blage šetnje za početak je sasvim dovoljno, a kasnije uvesti i vožnju bicikla ne brže od 10 km/h da ne biste nakon vožnje osetili glad jer na taj način štedite glikogen u mišićima a istovremeno pokrećete butne mišiće zbog čega smanjujete insulinsku rezistenciju.

    ???? Ishrana – Treba imati izbalansiranu ishranu.
    Forsirajte voće i povrće pre svega spanać, blitvu, pomorandže, kivi, crvenu papriku, zelenu salatu, mladi luk, rotkvice i na taj način povećajte unos vitamina, pre svega vitamina C, i minerala, pre svega kalijuma i magnezijuma.
    Od mesa uzimati ribu i piletinu (bez kožice), a jednom nedeljno junetinu ili svinjsko meso.
    Bitno je da jednom nedeljno unosite svinjsko meso, jer na taj način jetra smanjuje proizvodnju masnoća, ali i unosimo bitan HDL (dobar holesterol).

    ???? Spavanje – Kada počne proleće dolazi do hormonskih disbalansa a iscrpljene su rezerve vitamina i minerala (zbog zimskog načina ishrane), što dovodi do poremećaja sna pa se preporučuje da pokušate da svako veče idete u krevet u isto vreme, ili da pre spavanja popijete šolju toplog čaja od kamilice i pojedete jednu suvu smokvu ili urmu.

    ???? Suplementacija – Takođe se predlaže uzimanje suplemenata sa dosta vitamina i minerala.

    ???? Vitaminske infuzije – U našoj ordinaciji možete primiti vitaminske infuzije koje će vam za kratko vreme olakšati simptome i pomoći vam da lakše prebrodite ovaj period. Pozovite na broj sa sajta za više informacija ili zakazivanje.

    Prolećni umor dođe sa prvim danima proleća i polako sam prođe, ali možete koristiti gore navedene predloge da ne biste propuštali lepe i sunčane prolećne dane i ostajali u kući tokom lepog prolećnog vremena.