Uzroci, učestalost i faktori rizika povišenih masnoća u krvi
Hiperlipidemija je uzrokovana viškom lipida u krvi i važan je faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca.
Hiperlipidemija može biti uzrokovana genetskim faktorima, kao kod nekih naslednih bolesti, ili sekundarnim faktorima kod stečene hiperlipidemije.
Oblici lipida u krvi su holesterol, trigliceridi i lipoproteini, koji su molekuli masti i holesterola vezane na proteine.
Vrste lipoproteina su:
- lipoproteini vrlo male gustoće (VLDL);
- lipoproteini male gustoće (LDL);
- lipoproteini srednje gustoće (IDL).
Hilomikroni su takođe klasifikovani kao lipoproteini i sastavljeni su od triglicerida, holesterola i proteina.
Takođe postoje lipoproteini velike gustoće (HDL) koji su u obrnutom odnosu prema riziku od srčane bolesti i zato su poznati kao faktori „protivrizika“.
Postoji 6 tipova hiperlipidemije koji se razlikuju prema vrstama lipida koji su povišeni u krvi.
Neki od tipova mogu biti uzrokovani primarnim poremećajem kao što je nasledna hiperlipidemija, a neki su posledica sekundarnih uzroka.
Sekundarni uzroci hiperlipidemije su u vezi sa bolestima povezanim s hiperlipidemijom, prehrambenim faktorima rizika i lekovima povezanim s hiperlipidemijom.
Faktori rizika za ovu bolest su šećerna bolest, hipotiroidizam, Cushingov sindrom, kao i određeni tipovi zatajenja bubrega.
Faktori rizika vezani za lekove su kontracepcijske pilule, hormoni kao što su estrogeni i kortikosteroidi, određeni diuretici i beta-blokatori.
Prehrambeni faktori rizika su:
- unos masti u ishrani veći od 40% ukupnih kalorija;
- unos zasićene masti u ishrani veći od 10% ukupnih kalorija;
- unos holesterola veći od 300 mg dnevno;
- hroničan preteran unos alkohola;
- povećana telesna težina.
Učestalost hiperlipidemije u populaciji je 1%.
Bolest je češća kod muškaraca nego kod žena.
Simptomi kod povišenih masnoća u krvi
Nema nikakvih simptoma.
Ispitivanje povišenih masnoća u krvi
Radi se klinički pregled i laboratorijska ispitivanja radi utvrđivanja sekundarnih uzroka hiperlipidemije ili naslednih poremećaja, ako su povišene vrednosti lipoproteina.
Normalne vrednosti holesterola i triglicerida zavi od starosti pacijenta.
Lečenje povišenih masnoća
Cilj lečenja je smanjenje rizika od ateroskleroze i kardiovaskularne bolesti lečenjem koje za cilj ima sniženje nivoa lipida u krvi.
Promena ishrane je početni korak u lečenju.
Kod osoba koje imaju preveliku telesnu težinu, preporučuje se smanjenje težine do idealne.
Smanjenje ukupnih kalorija, holesterola i zasićenih masnoća dovoljno je kod većine ljudi.
Nivo ograničenja u ishrani proporcionalan je nivou hiperlipidemije.
Preporučuje se najmanje trideset minuta fizičke aktivnosti svakog dana.
Ako u roku od 2 meseca, tokom kojih se sprovodi preporučeni režim ne dođe do normalizacije laboratorijskih nalaza, počinje se sa medikamentnom terapijom.
Očekivanja
Terapija lekovima i dijetom verovatno će se nastaviti tokom celog života osobe.
Periodično praćenje nivoa lipida i holesterola u krvi je potrebno da bi se odredio odgovor na lečenje.
Studije su pokazale da smanjenje visokih vrednosti holesterola u krvi ne umanjuje progresiju ateroskleroze.
Komplikacije
- Ateroskleroza;
- koronarna arterijska bolest.
Kada treba da se obratite lekaru?
Ovo stanje obično ustanovi lekar kad pregleda rezultate laboratorijskih analiza.
Ako imate hiperlipidemiju, morate biti svesni da imate povećani rizik od srčane bolesti.
Prevencija hiperlipidemije
Pregledi radi otkrivanja hiperlipidemije treba da budu deo rutinske provere zdravlja za osobe između 20 i 30 godina starosti.
Smanjenje prehrambenih faktora rizika održavanjem idealne telesne težine, dobro uravnotežena ishrana sa malo masnoća i ograničenje unosa holesterola pomoći će u sprečavanju pojave hiperlipidemije.