Dr Gajić

Category: Kardiologija

  • Kardiomiopatije – dr Gajić za časopis “Moje zdravlje”

    Kardiomiopatije je bolest srčanog mišića.
    O tome kako se leči ovo oboljenje i kako ga prepoznati na vreme ispričao je za časopis “Moje zdravlje” mr sci. med. dr Slobodan Gajić, spec. interne medicine i kardiolog internističko-kardiološke ordinacije “Sveti Kuzman i Damjan”.

    Kardiomiopatije - dr Gajić za časopis "Moje zdravlje" - naslovna

    Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića. Ona prevashodno dovodi do uvećanja, istanjenja ili rigidnosti srčanog mišića. U nekim slučajevima srčani mišić se zamenjuje ožiljnim tkivom.
    Kardiomiopatija je podmukla bolest jer se simptomi ispoljavaju postepeno tako da se ona ne propoznaje na vreme, a samim tim i lečenje počinje u poodmaklom stadijumu bolesti.

    Postoje dve vrste kardiomiopatije: primarne kardiomiopatije kod kojih uzrok nije poznat i sekundarne kod kojih se uzrok zna.
    Tokom vremena bolest napreduje i srčani mišić postepeno smanjuje svoju pumpnu funkciju, što za posledicu ima razvoj srčane slabosti, poremećaje ritma i poremećak funkcija srčanih zalistaka.

    Postoje četiri tipa kardiomipatija: Dilatativna, Hipertroficna, Restriktivna i Aritmigena.

    DILATATIVNA KARDIOMIOPATIJA

    Ova kardiomiopatija je najcesca I moze se dijagnostikovati kod osoba svih uzrasta pa I kod dece,mada je cesca u srednjem zivotnom dobu I kod muske populacije.Kod ove kardiomiopatije poremecena je sitolna funkcija srca odnosno smanjena je EF ispd 50 %.
    Vremenom bolest ostecuje misicno tkivo srca I narusava se njegova pumpna funkcija.Da bi se odrzala kakva takva ravnoteza u organizmu bubrezi pocinju da izlucuju manju kolicinu urina I tako se povecava kolicina tecnosti u organizmu sto za posledicu dovodi do sirenja srcanih supljina I pojacavanje pumpne funkcije srca.Tokom vremena dolazi do povecavanja srcanih supljina a to za posledicu ima povecavanje srcane frekvence pojave srcanih aritmija I skupljanjem sve vise tecnosti u rganizmu (prevashodno u plucima, trbuhu, nogama).Sve navedeno dovodi do brzeg zamaranja I gusenja.takodje se kao polsedica prosirenja srcanih supljina javlja I pojava tromba u njima koji se mogu pokrenuti napraviti emboliju pluca bubrega srca mozga nogu i trd.

    Kod većine dilatativnih kardiomiopatija, uzrok je nepoznat. One se nazivaju „idiopatske“ ili primarne.
    Kod sekundarnih, uzroci su mnogi faktori koji mogu izmeniti i uvećati levu komoru, koja predstavlja glavnu srčanu pumpu. Najcesci uzroci su:povišen krvni pritisak,proces ateroskleroze,infarc miokrda,bolest srcanih zalistaka,alkoholizam.primena nekih lekova , koriscenje kokaina,virusna oboljenja srca, bakteriske infekcije srca,nedostatak nekih vitamina,diabetes ,hipertireosa(povecana funkcija rada stitne zlezde),neke sistemske bolesti.

    Simptomi se pojavljuju kada se razvije srčana slabost ili dodje do pojave poremećaja srčanog ritma.
    Najčešći simptomi su:umor i slabost,otežano disanje kada ste aktivni ili ležite na ravnom,smanjena tolerancija na napor,vrtoglavice,suv kašalj,otoci na potkoleni -cama i stopalima,otok trbuha ,nedostatak apetita, mučnina.osećaj lupanja i/ili preskakanja srca. Ako se pojavi neki od gore navedenih simptoma treba se obratiti lekaru radi ispitivanja I eventualno uvodjena adekvatne medikamente terapije.
    Najčešče komplikacije su:srčana slabost,promena na mitralnom zalistku koji ne zatvara dobro pa se
    pojavljuje vracanje krvi iz leve komore u levu pretkomoru cime se jos vise povecava srcana slabost,nagomilavanje tecnosti (edemi-otoci) u plucima, trbuhu nogama,pojava poremecaja srcanoga ritma

    I nagli zastoj srca sto moze dovesti do smrtnoga ishoda,embolije mozga (slog),srca (infarkt miokarda),pluca,bubrega I erifernih extremiteta.
    Da bi postavili dijagnbozu dialatativne kardiomiopatije potrebno je uraditi sledeće:RTG s/p (vidi se
    prosireno uvecano srce,voda na plucima ),labaratoriske analize (BNP pro BNP,upalni faktori CRP
    fibrinogen,Se KKS,metabolicki poremecaji),EKG,Ultrazvuk srca,test opterecenja,CT I MRI,kateterizacija srca.
    Lečenje kardiomiopatije podrazumeva da se leči uzrok ako je poznat (hypertens -ja ,infectivne bolesti,sistemska bolest I td…).Lečenje podrazaumeva I da se redukuju simptomi,spreči dalje oštećenje srcanoga mišića I poboljša protok krvi.

    U lečenju se koristi:
    1.Medikamenta terapija tako sto se kombinuju dva ili vise lekova I to: (ACE inhibitori-Enalapril Katopil,
    Hemokvin),AT inhibitori (Valsacor Lotar),Beta blokatori (Concor Corvitol Presolol,Dilatrend).Diuretici
    (lasix ,Diuver,Yurinex),Aldosteronski antagonisti (Spironolakton),Digitalis (Dilakor),Antikoagulantna
    (Xarelto ,Farin, Pradaxa,Acenokumarol I td…) ili antiagregaciona (Aspirin ,Plavix) terapija.
    2.Aparati koji koriguju poremećaje srčanoga ritma (biventrikularni pace macker), Implantibilni
    kardioverter defibrilatori (ICD)
    3.Transplantacija srca (u slucaju da medikamenti ili druge procedure nemaju efekta)
    Sta moze svaki pojedinac da preduzme da prevenira pojavu dialatitve kardiomiopatije a to je da se zivi zdravo(da se ne pusi,da se ne uzima alkohol ili u manjim kolicinama, da se ne koristi kokain,da se svaka infekcija ozbiljno shvati I da se uzima adekvatna terapija I odlezi,da se hranimo zdravo I odrzavamo normalnu telesni tezini I da se vezba umereno prilagodjeno godinama zivota I zdrastvenom stanju)

    HIPERTROFIČNA KARDIOMIOPATIJA

    U ovoj kardiomiopatiji misic postaje enormno debeo odnosno hipertrofican sto za posledicu ima da srce otezano pumpa krv. U ovoj bolesti postoji poremecaj dijastolne funkcije srca odnosno srce se teze razvlaci odnosno siri I otezano prima krv koja dolazi iz vena.Kod ove bolesti ocuvana je snaga srca (EF je u granicama normale ili cak I povisena).Kako je misic zadeljao veoma cesto je zahvacen I sprovodni system srca.
    Hipertrofična kardiomiopatija može biti nasledna, uzrokovana genskim mutacijama. Ako postoji genski
    defekt, tip hipertrofične kardiomiopatije koji će se razviti varira unutar familije. Pored toga, kod nekih osoba koji imaju ovaj gen, ne mora nikad da se razvije ova bolest.Osim nasledne ova kardiomiopetija
    moze biti I stečena kao posledica povišenog krnoga pritiska I godina starosti.U nekim slucajevima ne
    postoji jasan uzrok koji dovodi do bolesti.

    Kod jednog broja bolesnika postoji koncenticna hipertrifija odnosno svi zidovi srca su zadeblajli ali kod vecine je zadebljao samo septum odnosno medjukomo -rska pregrada.U zavisnosti od debljine septum postoje dva oblika ove bolseti:obstruktivna hipertroficna kardiomiopatija kada se vrsi obstrukcija isticanaj krvi iz leve komore u aortu (subaortna stenota aorte) ili neobstruktivna hipertroficna kardiomiopatija kada nije prisutna obstrukcija. U oba slucaja vremenom leva komora postaje kruta I ne moze da primi I ispumta adekvatnu kolicinu krvi.

    Tezina bolesti varira od onih koji nemamu nikakvih simptoma I kao prva manifestacija bolesti dolazi do naprasne smrti zbog poremecaja ritma do veoma teskih oblika sa veoma izrazenim subjektivni simptomima I to:osecaj nedoststaka vazduha naročito za vreme napora,bolovi u grudima naročito za vreme napora,nesvestice,zamor,vrtoglavice,poremecaji srcanoga ritma.

    Hipertrofična kardiomiopatija je obično nasledna bolest. Postoji 50% šanse da deca naslede ovu bolest od svojih roditelja.
    Kao posledica zadebljalog srcanoga misisca dolazi do poremećaja u stvaranju i provođenju električnih impulsa u srcu, te postoji rizik od opasnih aritmija kao što su komorska tahikardija i komorska fibrilacija koje mogu izazvati naprasnu srčanu smrt. Koji bolesnik sa hipertroficnom kardiomiopatijom ce imati poremecaje ritma opasne po zivot tesko je predvideti, ali oni koji imaju ucestale nesvestice ,vrtoglavive I lupanja srca su u vecem riziku.

    Kada postoji obstrukcija izticanja krvi iz leve komore kao posledica javljaju se cesce tgeobe tipa otezanoga disanje bolova u grudima I nesvestica zbog neadekvatnoga protoka krvi kroz pluca srce I mozak.
    U toku ove bolesti kao komlpikacija cesto postoji I mitralna regurgitacija (povracaj krvi iz leve komore u levu pretkomoru) koja za posledicu ima prosirenje leve pretkomore I pojavu srcane aritme atrialne fibrilacije.
    Takodje se razvija I srcana slabost zbog krutosti srcanoga misica koji onemogucava I adekvatno punjenje leve komore I adekvatno ispumpavanje krvi iz nje.
    Razvoj dilatativna kardiomiopatija jer zadebljali srčani mišićpostaje slab i neefikasan, komore se uvećavaju I smanjuju pumpnu funkciju.

    Za postavljanje dijagnoze ponekada je dovoljno da se uradi kardioloski pregled sa EKG , Eho srca (vidi se zadeljanje septum I razvoj obstrukcije) I Holter EKG 24 H(detektovanje malignih poremcaja ritma).kao
    dopuna dijagnostici moze se uraditi kateterizacija srca MR srca.
    Ako postoji hipertroficna kardiomiopatija u porodici potrebno je uraditi I obavezno kardiloski pregled sa
    EKG, Eho Srca .

    U lecenju se primenjuju:
    1.Medikamenti(Ca antagonisti pre svih Verapamil,beta blokatori-Presolo,Concor, antiaritmici
    (disopiramid I Amiodaron) I povremeno diuretici (Lasix).Kontraindikovano je uzimanje kardiotonike
    (Dilakor) I nitrate produzenog dejstva (Monizol, Isososrb, Dilkoran).
    2.Hirurske procedure-septala miomektomija (odstranjivanje dela medjukomorskog misica koji ometa
    isticanje krvi iz leve komore u aortu)
    3.Interventne procedure septalna alkoholna ablacija (namerno izazaivanje IM). Preko katetera, dođe se do
    sitne koronarne arterije koja snabdeva krvlju gornji deo međukomorske pregrade i ubrizga alkohol pri
    čemu se uništi deo mišićnog tkiva.
    4.Ugradnja pacemaker ili ICD (implantibilni kardioverter defibrillator).

    U preventivne mere pre svega treba voditi racuna o unosu kolicine vode I soli, alkohola, kafe, caja.Ukoliko ste gojazni sprovodite dijetalni nacin ishrane.
    Ukoliko bolest dozvoljava imati umerenu fizicku aktivnosti (3 do 4 puta njedeljno pola sata do sat).
    Kao sto smo naveli u toku ove bolseti dolazi do ostecenja mitralnoga zalistka koji onda prestavlja mesto na kome se moze razviti endokarditis (upalni process izaizvan bakterijama ,gljivicama I sl) ozbiljna boleset koja razara zalistak I zahteva hirusku intervenciju.Da bi se sprecilo da se razvije endokarditis neophodno je odrzavati oralnu higijenu,a ako se pojavi povisena temperature , suv kaslaj koji traje duze od 3 dana, drhtavica, curenje iz nosa, bolovi u grlu prilikom gutanja,proliv povracanje javiti se lekaru radi primene odgovarajuce trepije.

    Prevencija infektivnog endokaditisa: ako imate hipertrofičnu kardiomiopatiju, kod vas postoji povećan rizik od infektivnog endokarditisa. To je infekcija koja zahvata srčane zaliske ili unutrašnji sloj zida srca tzv. endokard. Nastaje kada bakterije, gljivice ili neki drugi mikroorganizmi uđu u krvotok i napadnu endokard ili srčane zaliske. Tu se nastane i unište deo tkiva, usled čega nastaje najčešće insuficijencija zaliska i vraćanje krvi u predhodnu šupljinu. Na mestima oštećenog tkiva mogu nastati trombi koji se često otkidaju i nošeni strujom krvi, začepe neku arteriju i izazivaju infarkt tkiva ili čak organa koje ta arterija snabdeva krvlju.
    Kao prevencija endokarditisa neophodno je primeniti antibiotsku terapiju (Amoksiciclin caps 500 mg 2×2 ili kod alergicnih na penicillin Hemomicin 500 mg 1×1 3 dana)u slucaju posete stomatologu ili drugim hirurskim intervencijama.

    RESTRIKTIVNA KARDIOMIOPATIJA

    To je retka forma kardiomiopatije koju karakteriše dijastolni poremecaj funkcije odnosno smanjeno punjenje komora krvlju zbog povećane rigidnosti i smanjene elastičnosti njihovih zidova.Sistolna funkcija (EF preko 55%) odnosno pumpna funkcija komora moze biti ocuvana ,ali tokom vremena I ta sposbnost slabi pa se moze razviti I srcana insuficijencija od nosno slabost.

    Najcesći razlog nastanka ove kardiomiopatije je stvaranje vezivnoga tkiva u srcanom misicu(odnosno stvara se oziljak nepoznatoga uzroka),zatim amiloidoza (nagomilavanje abnormalnih protein u srcanom misicu),izlaganje radijaciji,posle hemioterapije,sarkoidoza I druge sistemeske bolesti ,hemohromatoza (talozenje gvozdja u srcanom misicu).

    Najveci broj obolelih nema subjektivne tegobe ili blago izrazenu klinicku sliku.Kod ostalih bolesnika javlaju se tegobe koje su vezane za razvoj srcane slabosti :nedostatak vazduha, brze zamaranje (prvo pri naporu a kasnije I u miru),umor,povecavanje telesne tezine,lupanje srca. Osecaj da srce preskace (aritmije),oticanje nogu,bolovi u grudima (prvo u naporu kasnije I u miru,nesvestice I vrtoglavice. Takodje se kod ovih pacijenata mogu pojaviti I tromboemboslke komplikacije na plucima srcu mozgu bubrezima I donjim extremitetima.

    Od pregleda za postevlajnje dijagnoze potrebno je uraditi kardioloski pregle sa EKG, eho srca, RTG s/p, Holter EKG 24 h(zbog aritmija I razvoja AV blokova),test optere- cenja,ponekad I kateterizaciju srca, CP I MR srca,a kao njavaznija metoda je uzimanje biopsije (uzimanje dela tkiva srcanoga misica) srca I mikroskopski pregled.

    Lecenje ove bolesti zavisi od toga da li li se zna uzrok bolesti ( kada se prevashodno on leci) ili je uzrok nepoznat.
    U oba slucaja vazano je promeniti nacin zivota ,smanjiti unos solina tri grama,I ako bolest dozvoljava imati redovene fizicke aktivnosti.Kao druga mera je primena medikamente terapije I to diuretika (Lasix, Yurinex),nitrata u malim dozama ( Dilkoran 80,Monizol 20), beta blokatora(Concor, Presolol, karvileks),Amiodaron, digitalis (Dilakor).

    Ukoliko se zna uzrok da je amiloidoza primenjuju se kortikosteroidi , citostatici , interferon I sl.
    Tamo gde se razvija kompletni SA ili AV bloka srca potrebno je ugraditi trajni pacemaker srca.
    Transplantacija srca se radi kada simptomi ne reaguju na terapiju ili kod amiloidoze.
    U nekim slucajevima potrebno je uraditi I transplatacija jetra ako se dijagnostikuje hemohromatoza.
    I kod ove kardiomiopatije moze doci do problema sa mitralnim zalistkom zbog cega moze da se razvije I endokarditis kada je potrebna hirurska intevencija.

    ARITMOGENA KARDIOMIOPATIJA DESNE KOMORE

    Aritmogena kardiomiopatija/displazija je nasledno ,primarno oboljenje miokarda pri čemu je normalno tkivo srca zamenjeno fibromasnim.
    Simptomi bolesti su različiti, ali se najčešće pojavljuju palpitacije, presinkopa i sinkopa, a neretko je iznenadna srčana smrt prvi znak bolesti, uglavnom kod mladih ljudi i sportista.
    Dijagnoze se tesko postavlja zbog elektrokardiografskih specifičnosti, različite etiologije, potencijalnih ventrikularnih aritmija,pojave bloka leve grane, procene funkcije i strukture desne komore, kao i tumačenja nalaza endomiokardnih biopsija.

    Za postavljanej dijagnoze sritmogene kardiomiopatje potrebno je uraditi elektrokardiogram (EKG), ehokardiografija (ultrazvuk srca), perfuziona scintigrafija srca (SPECT), nuklearna magnetna rezonancija, ventrikulografija, biopsija miokarda i genetski testovi.
    U terapiji ove bolsti koriste se beta blokatori, antiaritmijski lekovi, kateter ablacija i implantabilni kardioverter defibrillator (ICD), kao najefikasniji u sprečavanju iznenadne srčane smrti. Skrining pre aktivnog bavljenja sportom pokazao se kao efikasan u otkrivanju asimptomatskih pacijenata, čime je opao broj iznenadnih smrti kod mladih sportista.

  • Hipotenzija (Hypotensia) ili nizak krvni pritisak

    Nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, ima onaj kome se prilikom merenja krvnog pritiska pokažu vrednosti niže od 90/60 mmHg.

    Iako većina mlađe ženske populacije (ispod 50 godina života) ima ove vrednosti pritiska i veoma ga dobro podnosi, kod nekih ljudi te vrednosti pritiska mogu dovesti do pojave subjektivnih tegoba u vidu malaksalosti, glavobolje, mučnine, vrtoglavice i slično.

    U težim slučajevima nizak krvni pritisak može dovesti i do pojave srčanoga udara i biti opasan po život.

    Dominantni simptomi za nizak krvni pritisak su vrtoglavica ili nesvestica, gubitak svesti, zamućen ili bledeći vid, mučnina, umor, malaksalost, stezanje u vratu, glavobolja i nedostatak koncentracije.

    Ekstremno nizak krvni pritisak može dovesti do stanja koja su opasna po život i to do konfuzije (kod starije populacije), hladne i lepljive kože, ubrzanog i plitkog disanja, slabog i ubrzanoga pulsa, što sve može u krajnjoj liniji dovesti do ŠOKA.

    Normalne vrednosti krvnoga pritiska su danas definisane kao 120/80 mmHg.

    Vrednosti krvnoga pritiska su veoma varijabilne i zavise od položaja tela, ritma disanja, nivoa stresa, fizičkog stanja, lekova koje uzimate, šta jedete i pijete i doba dana (pritisak je obično najniži noću i naglo raste tokom buđenja).

    Mnogi lekari za krvni pritisak ispod 90/60 mmHg smatraju da je hypotensia, ali drugi smatraju da je krvni pritisak prenizak samo ako daje simptome.
    Ove različitosti u stavovima potiču odatle što je za nekoga određena vrednost krvnog pritiska normalna, a drugima daje simptome niskog krvnoga pritiska.

    Takođe je veoma važno znati i da nagli pad krvnoga pritiska može biti opasan, na primer pad sistolnog krvnog pritiska za 20 mmHg (sa 110 na 90 mmHG) može izazvati vtroglavicu i nesvesticu.

    Uzroci koji mogu dovesti do niskog krvnog pritska su brojni: trudnoća, srčani problemi, endokrini problemi, dehidratacija, gubitak krvi, teške infekcije (septička stanja), teške alergijske reakcije, nedostatak hranjivih sastojaka u ishrani (nedostatak B 12, folne kiseline, gvožđa).

    Pored gore navedenih stanja postoje i lekovi koji mogu dovesti do niskog krvnog pritiska, a to su pre svega alfa blokatori (tamsol, kornam), beta blokatori (presolol, nebilet, konkor), lekovi koji se koriste u lečenju parkinsonove bolesti (Madopar), neke vrste antidepresiva, lekovi za erektilnu disfunkciju, i njih ne treba uzimati ako pacijent uzima nitrate produženog dejstva (Dilkoran, Monizol, Isosorb).

    Lekovi

    U medicinskoj praksi je uobičajeno da se nizak krvni pritisak deli na:

    • ORTOSTATSKU HYPOTENSIU (pad pritiska usled naglog ustajanja);
    • HYPOTENSIA NAKON OBROKA;
    • NEURONSKI POSREDOVANA HYPOTENSIA (nizak pritisak zbog nispravnih moždanih signala);
    • NIZAK KRVNI PRITISAK ZBOG OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA.

    • Kao posledica niskog krvnog pritiska najčešće se pojavljuju vrtoglavica i nesvestica, koji mogu dovesti do pada i povrede s jedne strane, ili do nedostatka kiseonika u krvi i do trajnog oštećenja srca i mozga s druge strane.

  • Kardiomiopatije: etiologija, klinička slika, dijagnoza i lečenje

    Kardiomiopatije čine posebnu grupu bolesti ograničenih pretežno na srčani mišić.
    Dele se na primarne i sekundarne.

    Primarne kardiomiopatije

    Primarne kardiomiopatije su bolesti srca nepoznate etiologije.
    Do dijagnoze se dolazi per exlusionem, a to znači isključivanjem poznatih uzroka oštećenja miokarda, kao što su ishemiska, hipertensivna, kongenitalna, valvularna ili perikadna bolest srca, kao i sekundarnih
    kardiomiopatija.

    Sekundarne kardiomiopatije

    Sekundarne kardiomiopatije su bolesti srca poznatog uzroka ili nastalih u vezi sa drugim bolestima organizma.
    Patofiziološki, i ove kardiomiopatije mogu da se ispolje u nekom od tri osnovna oblika primarnih kardiomiopatija (dilatacija, restrikcija, hipertrofija srčanog mišića).

    Razlikuju se tri glavna oblika tzv. primarnih ili idiopatskih kardiomiopatija: dilatacione, restriktivne i hipertrofične.

    Dilatacione kardiomipatije

    Dilatacione kardiomipatije karakteriše poremećaj sistolne funkcije leve i/ili desne komore, koji često dovodi do pojave znakova i simptoma kongestivne srčane insuficijencije.

    Patohistološki postoje velika polja intersticijalne i perivaskularne fibroze, praćena minimalnom nekrozom i ćeliskom infiltracijom.
    Osnovni uzroci su oštećenja miokarda toksičnim, metaboličkim i infektivnim agensima.

    Klinička slika:
    Postoje simptomi i znaci kongestivne srčane insuficijencije levoga i/ili desnoga srca: malaksalost, dispnea pri naporu, ortopnea, paroksizmalna noćna dispnea i periferne edeme.

    Zbog prisustva tromba u vrhu leve komore postoji mogućnost embolija različitih organa.

    U fizičkom nalazu mogu se uočiti teško pipljiv puls, nabrekle vratne vene, treći i četvrti ton, sistolni šumovi koji ukazuju na mitralnu i/ili trikuspidalnu insuficijenciju.

    Dijagnoza:
    RTG srca i pluća pokazuju uvećanje leve komore ili cele srčane senke, venske hipertenzije i intesticijalnog ili alveolarnoga edema, EKG sinusna tachikardia ili atrialna fibrilatia, komorske aritmije, nespecifične difuzne promene talasa i ST segmenta i poremećaji intraventricularnoga sprovođenja.

    Eho srca – poremećaj sistone funkcije (smanjenje EF), perikardni izliv, muralni trombi u levoj
    komori i mitralna i /ili trikuspidalna regurgitacija.

    Miokardna biopsija radi patohistoloske potvrde bolesti.

    Dilataciona kardiomipatija

    Lečenje:
    Simptomatsko, terapija kongestivne srčane insuficijencije (smanjiti unos soli, diuretici, digitalis, vazodilatatori, ACE inhibitori, a ponekad i beta blokatori).

    Medikamentno lečenje nema velikoga uspeha pa u poslednje vreme dolazi u obzir i transplantacija srca sa dosta uspeha.

    Restriktivne kardiomipatije

    Restriktivne kardiomipatije karakteriše poremećaj dijastolne funkcije koji je posledica povećane rigidnosti LK.
    Ona je sekundarna bolest kod bolesnika: amiloidoza, hemohromatoza, endomiokadna fibroza i metastaze srca.

    Klinička slika:
    Simtomi srčane insuficijencije.

    U fizikalnom nalazu: nabrekle vene vrata, uvećana jetra, ascites, edemi, treći i četvrto ton.

    Dijagnoza:
    EKG – niska voltaža u svim odvodima, poremećaj sprovođenja i nespecifične promene u ST segmentu.

    RTG – s/p-blago uvećanje srčane senke i zastojne promene na plućima.

    EHO srca – simetrično zadebljanje zidova LK, poremećaj dijastone, a očuvana sistolna funkcija.

    Kateterizacija – povećan endijastolni pritisak LK.

    Terapija:
    Neuspešna.
    Slično kao kod hipertrofične kardiomiopatije.

    Hipetrofična kardiomiopatija

    Za hipetrofične kardiomiopatije su karakteristični poremećaj dijastolne funkcije, kao posledica hipertofije zidova leve komore, koja nije uzrokovana drugim oboljenjima kao sto su hipertenzija ili aortna stenoza.

    Hypertrofija LK nije simetrična već je debljina septuma veća nego drugih zidova.
    Kada je hipertrofija septuma velika dolazi do dinamične opstrukcije izlaznoga trakta LK, koji liči na aortnu stenozu, ali je karakteristika ove opstrukcije da gradijent pritiska nije stalan, te se menja od jednog do drugoga ciklusa.

    Klinička slika:
    Često je bez tegoba, a prva manifestacija može biti naprasna smrt, u čijoj osnovi je često ventrikularna fibrilatia.

    Od tegoba javljaju se zamaranje pri naporu, dispneja, sinkope, retrosternalni bol.

    U fizikalnom nalazu – srčana insuficijencija.
    Sistolni šum koji je hrapav pocinje odmah posle prvoga tona, i najbolje se čuje duz leve sternalne ivice i na vrhu.

    Dijagnoza:
    EKG – znaci hipertrofije LK
    Mogu se pojaviti atrialne (SVT i/ili atrialna fibrilacija), tako i ventrikularni poremećaji ritma.

    RTG s/p – blago do umereno uvećanje srčane senke, na račun LK ili znaci zastoja na plućima.

    Eho srca – zadebljanje zidova LK, smanjenja šupljina LK, postojanje gradijenta u izlaznom traktu LK.

    Može postojati MI i povećanje veličine LK.

    Scintigrafija s a Th 201 – defekti u perfuziji miokarda.

    Kateterizacija – povišen end dijastolni pritisak u LK.

    Hipertrofička kardiomipatija

    Lečenje:
    Beta blokatori ublažavaju i smanjuju učestalost pojave retrosternalnoga bola i sinkope.
    Ca antagosnisti smanjuju end dijastolni pritisak LK, a mogu smanjiti i gradijent u izlaznom traktu.

    Primena Verapamila je dovela do pojave naprasne smrti, pa je njegova upotreba diskutabilna.
    Amiodaron štiti od naprasne smrti jer ima zaštitno dejstvo od komorskih aritmija.
    Takođe, primena intrakomorskih defribilatora.

    Digitalis, diuretike i nitrate produženoga dejstva izbegavati, naročito kod onih koji imaju dinamičku opstrukciju izlanoga trakta LK.

  • Atrijalna fibrilacija – treperenje pretkomora

    Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma.
    Njena učestalost je od 0,4% do 1% u opštoj populaciji do 60 godina starosti.
    Učestalost kod starijih od 65 godina kreće se od 2% do 5%, a 8% kod starijih od 80 godina.

    Atrijalnu fibrilaciju karakteriše nepravilan srčani ritam, a njene manifestacije kreću se od asimptomatskih do kardiogenog šoka i teških cerebrovaskularnih komplikacija.

    Uzroci nastanka atrijalne fibrilacije mogu biti kardialni i nekardialni.

    Kardialni:

    • reumatska bolest srca;
    • ishemiska bolest srca;
    • sistolna srčana slabost;
    • valvularna srčana bolest;
    • hipertenzija;
    • kardiomiopatije;
    • kongenitalni poremećaji;
    • oboljenja sinusnoga čvora.

    Nekardijalni:

    • prekomerna upotreba alkohola;
    • tireotoksikoza;
    • šećerna bolest;
    • plućna embolija;
    • moždano krvarenje;
    • postoperativni;
    • izolovana atrijalna fibrilacija.

    Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i EKG-a, dok za procenu stanja srčanog mišića stanja srčanih zalistaka i otkrivanje prisustva tromba u levoj pretkomori neophodan je ultrazvuk srca.
    Ponekad je potrebno staviti i holter EKG 24h i uraditi test opterećenja.
    U nekim slučajevima potrebno je uraditi i elektrofiziološko ispitivanje.

    Dijagnoza atrijalne fibrilacije

    U anamnezi bolesnici se najčešće žale na simptome u vidu lupanja ili preskakanja srca, gušenja, otežanog disanja, bržeg zamaranja, vrtoglavice i nesvestice i stezanja u grudima.

    Lečenje atrialne fibrilacije zahteva primenu lekova (antiaritmika) i lečenje pridruženih bolesti.
    Od antiaritmika najčešče se polazi sa Ca antagonistima (Verapamil, Cortiazem R) ili beta blokatorima (Bisoprolol, Metoprolol).
    Kada se pojavi atrijalna fibrilacija veoma često imamo pad krvnoga pritiska, zato što dolazi do porasta pulsa između 120 i 150 otkucaja u minuti.
    Nakon smanjenja pulsa lekovima dolazi i do normalizacije ili porasta krvnoga pritiska.

    Od antiaritmika u kasnijim fazama koriste se Propranolol, Darob mite, Flekanid (ukoliko EF nije ispod 40%) i Amiodaron.
    Upotreba antiaritmika treba da bude obazriva i pod kontrolom kardiologa zbog neželjenih dejstava sa mogućim i smrtnim ishodom.
    Adekvatan izbor antiaritmika je ključan jer se može pomoću njih izvršiti konverzija u normalan sinusni ritam (ukoliko leva pretkomora nije preko 5cm i ukoliko atrijalna fibrilacija ne traje duže od 5 godina).

    Uz antiaritmike obavezno je koriščenje antikoagulantne terapije da bi se sprečio nastanak tromba u levoj pretkomori i nastanak cerebrovaskularnih komplikacija (embolijski CVI).

    Postoje dve vrste antikoagultne terapije i obe se primenjuju kod atrijalne fibrilacije.

    Jedna grupa su varfarini (Farin i Acenokumarol) kod kojih se doza podešava na osnovu INR, i treba voditi računa o hrani – izbegavati zeleniše koji su bogati vitaminom K.
    Druga grupa su NOAK lekovi (Xarelto, Eliquz i Pradaxa) kod kojih se ne vrše nikakve kontrole i može se sve koristiti u hrani, ali je skuplja varijanta (od 5.000 do 7.000 dinara na mesečnom nivou).

    Nefarmakološki oblici lečenja podrazumevaju sinhronu elektrokonverziju, ugradnju pejsmejkera (pacemaker) i defibrilatora, radiofrekventnu ablaciju i operativno lečenje.

  • Srčani udar – infarkt miokarda

    Srčani udar nastaje kada srčani mišić ostane bez kiseonika ili hranljivih materija, a to se dešava kad se smanji ili potpuno prekine protok krvi kroz koronarne krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić.

    Osnovni uzrok promena na koronarnim krvnim sudovima (krvni sudovi koji ishranjuju srčani mišić, ima ih dva: leva i desna arterija) je proces ateroskleroze.

    Promene na koronarnim krvnim sudovima mogu napredovati postepeno sa pojavom sve težih simptoma i na kraju pojavom potpunog začepljenja, što uzrokuje infarct ili može doći do iznenadne pojave simptoma i naglog razvoja infarkta kada dolazi do pucanja (rupture) aterosklerotskog plaka koji potpuno začepljuje krvni sud.

    Osnovni uzroci koji dovode do razvoja ateroskleroze a kasnije i infarkta miokarda su:

    • nepromenljivi faktori – pol (muški pol), godine života i genetsko nasleđe;
    • promenljivi faktori koji se mogu značajno umanjiti terapijom i promenom načina života – pušenje, povišen krvni pritisak, gojaznost, fizička neaktivnost, masnoće u krvi, šećerna bolest i preterano konzumiranje alkohola.

    Pored aterosklerose postoje i drugi, doduše ređi, uzroci infarkta miokarda, a to su:

    • spazam koronarnih krvnih sudova;
    • tahikardija (ubrzan srčani rad);
    • hipertireosa;
    • izrazito nizak krvni pritisak (naročito donji pritisak ispod 50 mmHg izaziva anginozne tegobe).

    Infarkt miokarda je vodeći uzrok smrtnosti i invaliditeta u svetu.
    Od kardiovaskularnih bolesti godišnje u svetu umre oko 4 miliona ljudi, dok 1,8 miliona umire od infarkta miokarda.
    Infarkt miokarda podjednako se javlja kod oba pola ali muškarci oboljevaju u mlađem životnom dobu, dok se kod žena pojavljuje u velikom procentu u postmenopauzalnom periodu kada se gubi zaštitni efekat estrogenog hormona.

    Dominantan simptom kod infarkta miokrada jeste bol u sredogruđu koji je karaktera pečenja, stezanja ili pritiska, koji se može širiti u levo rame i u levu ruku, u obe ruke, u leđa, između lopatica ili u vrat i na donju vilicu (češće kod žena).

    Srčani udar

    Jačina bola može biti blaga do jaka i ne prestaje na promenu položaja tela.
    Bol kod diabetičara i starije populacije može biti veoma blagog intenziteta i može se zameniti da potiče od kičme ili od mišića u grudnom košu.

    Ako se radi o infarktu miokrda donjeg zida može se desiti da ne postoji bol već gastrointestenalne tegobe i to u vidu mučnine i nagona na povraćanje.

    Kod nekih ljudi prvi simptom infarkta miokarda može biti poremećaj ritma a da nema bola.
    Bol može biti praćen i drugim simptomima kao što su preznojavanje, osećaj nedostatka vazduha, malaksalost, omaglice, lupanje srca i bledilo kože.

    Kada se pojavi bolu grudima koji traje duže od pola sata i ne popušta na primenjene tri lingvalete nitroglicerina uzetih u razmaku od 5 minuta, treba odmah pozvati hitnu pomoć koja će pacijenta prebaciti do bolnice, jer akutni infark miokrada je urgentno stanje koja zahteva brzo postavljanje dijagnoze i adekvatnu terapiju.

    Poznato je da pacijenti koji dođu do bolnice u prvom ili u drugom satu (pa čak i do 6 sati) imaju velike šanse da se spreči veliko propadanje srčanog mišića a samim tim i da spreče kasnije razvoj
    srčane slabosti.

    Infarkt

    Dijagnoza infarkta miokarda se poastavlja kada pacijent ima dva pozitivna znaka od moguća tri:

    1. karakteristične promene u EKG (treba znati da u 40% infarkta miokarda EKG je normalan);
    2. karakterističan bol u grudima;
    3. porast kardiospecifičnih enzima (CK, CK-MB troponin T ili I).

    Najranije se dijagnoza infarkta miokarda može postaviti pomoću eha srca kada se vide odgovarajući ispadi
    kontrantilnosti.

    Nakon postavljene dijagnoze akutnog infarkta miokarda potrebno je što pre otvoriti začepljen koronarni krvni sud i to pomoću lekova (fibrinolitička terapija) ili još bolje ako za to postoje uslovi kateterom (koronarografski) i postavljanjem stenta.
    Treći naćin lečenja jeste kardiohiruška operacija sa postavljanjem by passova (arteriskih i venskih), ali to se radi elektivno odnosno kasnije kada se pacijent stabilizuje.

    Fibrinolitička terapija podrazumeva primenu lekova koji se daju venski i koji vrše razlaganje tromba u koronarnom krvnom sudu.
    Njihova primena povećava rizik za krvarenje kako u mozgu tako i u gastrointestinalnom traktu.
    Primenjuje se ili od strane ekipe hitne pomoći ili u bolnicama koje nemaju salu za katerizaciju.

    Koronarografija i PCI je minimalno invazivna metoda koja u poslednjih dvadesetak godina preuzima primat u lečenju akutnog infarkta miokarda.
    Kod ove metode se putem arterije u preponi ili ruci ulazi kataterom do srca (pacijent je sve vreme budan i može na ekranu da prati ceo process i bez bolova) i onda se vrši razbijanje tromba i širenje
    krvnoga suda balonom i nakon toga postavlja stent i uspostavlja protok kroz koronarni krvni sud, a srčani mišić dobija dovoljnu količinu hranjivih materija i kiseonika i zaustavlja proces izumiranja srčanih vlakana.

    Nakon intervencije pacijent mora da koristi dvojnu antiagregacionu terapiju (Aspirin 100mg i Clopidix 75mg ili Brilique 60mg) 12 meseci, a nakon toga Aspirin 100mg do kraja života.

    Kod koronarografije primenjuje se contrast koji je najčešće jodni pa treba prijaviti da li ste alergični na jod i veoma je važno pratiti bubrežnu funkciju (kreatinin i ureu) jer contrast oštećuje bubrege i zbog toga treba nakon intervencije piti dosta tečnosti.

    Kardiohirurgija je terapijska metoda koja se primenjuje kod pacijenata kod kojih je rizik za postavljanje stentova veliki (suženje glavnog stabla leve koronarne arterije, suženja na mestima račvanja arterija, trosudovna bolest, difuzna suženja koronarnih arterija).

    Operacija se vrši tako da se postavljaju premošćenja by passovi između aorte i distalno (odnosno niže) od postojanja suženja na koronarnoj arteriji.
    Za premošćenje koriste se arteriski graftovi (a. mammaria interna ili delovi arterije radialis iz ruke) ili venski (od v safene) sa noge.
    Arteriski graftovi su prohodni od 15 do 20 godina a venski oko 10 godina.
    Operacija se može vršiti na zaustavljenom srcu pomoću aparata za extrakorporalnu cirkulaciju ili na kucajućem srcu.

    Sa razvojem farmaceutske industrije dolazi do pojave velikog broja medikamenata koji se primenjuju u lečenju infarkta miokrda i koji omogućavaju bolje preživljavanje bolesnika kao i sprečavanju komplikacija nakon infarkta, a pre svega razvoj sistolne srčane slabosti i poremećaja ritma.

    Od lekova najčešće se primenjuju sledeći: antitrombocitni, beta blokatori, antikoagulansi, nitroglycerin, analgetici i lekovi za regulaciju faktora kardiovaskularnog rizika.

    Antitrombocitni lekovi acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, tikagrelol, prasugrel sprečavaju agregaciju (lepljenje) trombocita i početak procesa stvaranja novog ili rast već nastalog ugruška koji začepljuje krvni sud.
    Ovi lekovi se primenjuju odmah nakon postavljanja dijagnoze infarkta miokarda i naročito su bitni da se daju pre koronarografije i dialatacije.
    Nakon postavljanja stenta dvojna antiagregaciona terapija se sprovodi 12 meseci, kasnije samo aspirin do kraja života.
    Od nuspojava može nastati povećan rizik za krvarenje i tegobe od gastrointestinalnog trakta.
    Beta blokatori smanjuju puls i samim tim smanjuju potrošnju kiseonika u srčanom mišiću i tako mogu smanjiti veličinu infarkta. Takođe smanjuju rizik od pojave novog infarkta miokarda.
    Postoje jasni dokazi da povećavaju preživljavanje nakon infarkta.
    Od nuspojava bitne su bradikardije i bronhospazam kod plućnih bolesnika.

    Nitroglicerin spade u grupu vazodilatatornih lekova, odnosno dovodi do širenja krvnih sudova i povećava protok kroz tkivo srčanog mišića, smanjuje intenzitet bola, kao i preload opterećenje srca pa je veoma efikasan kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom.
    Od nuspojava glavne su glavobolja i hipotenzija.

    Antikoagulantna terapija: heparin i niskomolekularni heparin, primenjuju se uz antitrombocitne lekove u akutnoj fazi infarkta miokarda.

    Analgetici dovode do ublažavanje bolova u akutnoj fazi miokarda. Od analgetika koristi se morfijum intravenozno ali veoma često daje mučninu pa se može uz njega primeniti i metoklopramid koji sprečava povraćanje.
    Nesteroidne analgetike (diklofenak, brufen, ketonal i sl) treba izbegavati jer daju značajne kardiovaskularne komplikacije.

    Nakon akutne faze infarkta miokrda treba primeniti lekove koji će delovati na faktore rizika za koronarnu bolest: statine za smanjenje masnoća u krvi, lekove koji će regulisati šećernu bolest, kao i lekove koji regulišu krvni pritisak (ACE inhibitore, ARB blokatore).

    U prvih mesec dana nakon infarkta miokarda nije dozvoljeno davanje Ca antagonista, a kasnije se mogu dati za regulaciju krvnoga pritiska, ali samo ako nema srčane slabosti (EF preko 40%).

    Nakon preležanog infarkta miokarda bolesnik se otpušta na kućno lečeenje uz preporuku da se promeni stil života i da se primeni program kardiopulmonalne rehabilitacije u trajanju od 8 do 24 nedelja.

    Treba smanjiti telesnu težinu, prestati pušiti i pravilno se hraniti.
    Potrebno je smanjiti unos kalorija i dovesti BMI na ispod 25 kg/m2 odnosno obim struka kod muškaraca 94cm i niže, a kod žena 80cm i niže.

    Dijeta i vežbanje

    Takođe primeniti dijetu sa smanjenim unosom holesterola i zasićenih masti.
    Kao primer ove dijete je mediteranski način ishrane.
    Takođe smanjiti i unos soli sa ciljem smanjenja krvnoga pritiska (do 3g soli dnevno je dozvoljeno).

    Veoma važna stavka nakon preležanog infarkta miokarda je i fizičko vežbanje.
    Treba 3 puta dnevno vršiti aerobne vežbe i to sa postepenim povećanjem intenziteta (najbolje su lagana šetnja i vožnja bicikla).
    Nakon infarka doživotno je zabranjena teža fizička aktivnost kao što su kopanje, riljanje, košenje kao i cepanje drva.

    Seksualna aktivnost spada u umerenu i nije zabranjena nakon infarkta miokarda, ali postoji mali rizik od pojave aritmije i ponovne ishemije.

    Za seksualnu aktivnost ste spremni ako na 2. sprat možete da izađete bez tegoba.

    Nakon infarkta nije dozvoljena upotreba lekova za erektilnu disfunkciju (Viagra, Cialis, Levitra) ako u terapiji postoje lekovi nitrati produženog dejstva (Dilkoran 80, Isosorb R, Monizol i sl).

  • Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak

    Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije
    stanje u kome je sistolni (gornji) krvni pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.

    Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.
    Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.

    Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice.
    Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

    Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.

    Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja.
    U malom procentu (3-5%) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema.

    Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.
    Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje i fizička neaktivnost.

    Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni.

    Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, u zavisnosti od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom.
    Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.

    Ne treba smetnuti sa uma da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju.

    Merenje krvnog pritiska

    Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolja (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

    Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući.
    Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom.

    Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega, holesterol, trigliceridi, glikemija i KKS), pregled kardiologa sa EKG, ultrazvučni pregled srca i holter pritiska.

    Lečenje hipertenzije se vrši dvojako.
    Prva mera je sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola.

    Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod 3g na dan.

    Ishrana kod povišenog krvnog pritiska

    Kod svih bolesnika sa hipertenzijom je važno da se meri tenzija i u stojećem stavu radi utvrđivanja postojanja ortostatske hipotenzije, jer to utiče na izbor antihiperteziva i može značiti postojanje vegetativne neuropatije.

    U lečenju hipertenzije koristi se više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R), beta blokatori (Prinorm, Presolol, Inderal), ACE inhibitori (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin), diuretici (Lasix, Hemopres, Lometazid), AT1 blokatori (Diovan, Lorista), blokatori alfa i beta receptora…

  • Koronarna srčana bolest – zakrčenje krvnih sudova srca ❣️

    Sa godinama života dolazi do razvoja procesa ateroskleroze, odnosno do smanjenja elastičnosti krvnih sudova.
    Proces ateroskleroze se naročito ubrzava kada postoje faktori rizika i kao posledicu imamo sužavanje krvnih sudova, a naročito krvnih sudova koji ishranjuju srce (koronarni krvni sudovi).

    Zbog sužavanja koronarnih krvnih sudova za posledicu imamo smanjeno snabdevanje krvlju (odnosno hranjivim materijama i kiseonikom) mišićnih ćelija srca usled čega se pojavljuje bol u grudima –angina pectoris (stezanje u grudima).

    Ako se bol pojavljuje samo u naporu ili prilikom stresa govorimo o stabilnoj angini pectoris.
    Bol u grudima koji se pojavljuje u naporu ali i u mirovanju zovemo nestabilna angina pectoris.

    Ako bol u grudima traje duže od pola sata i ne prolazi na primenu nitroglicerina, praćen je gušenjem preznojavanjem, malaksalošću, strahom od smrti, a ponekad i mučninom (kod donjega zida) najverovatnije se razvija akutni srčani infarkt.

    Koji su faktori rizika koji dovode do bržeg razvoja ateroskleroze koronarnih krvnih sudova?

    Koronarna srčana bolest
    – Masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi) – kada su povišene predstavljaju jedan od najvažnijih faktora rizika. Povišenje koncentracije holesterola u krvi za 1% povećava rizik od infarkta srca za 2%.
    – Povišen krvni pritisak (o povišenom krvnom pritisku govorima kada je on 140/90 mmHg i više) – povećava 5 puta rizik za nastanak koronarne srčane bolesti.
    – Gojaznost (prekomerna telesna težina) se određuje na dva načina i to kada je BMI (body mass index, koji se izračunava kada se telesna težina podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima) preko 25 kg/m2, ili ako je struk kod žena veći od 80cm a kod muškaraca preko 94cm.
    Osobe koje imaju 20% više od uobičajne telesne težine imaju 50% veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti.
    – Fizička neaktivnost – predstavlja značajan faktor rizika.
    – Diabetes (šećerna bolest) predstavlja dva puta veći rizik za razvoj ove bolesti.
    – Pušenje (nikotin) – postoji dva puta veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti je tri puta veći.
    – Starenje dovodi do stvaranja naslaga na koronarnim krvnim sudovima, pa se sa godinama života značajno povećava rizik za koronarnu srčanu bolest.
    – Nasledni faktor je jako bitan za razvoj koronarne srčane bolesti – kod osoba čiji su bliski rođaci, braća, sestre i roditelji imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života njihov rizik za pojavu ove bolesti je dva do pet puta veći.

    Veliki broj studija pokazuje da su muškarci i žene u podjednakom riziku za razvoj ove bolesti.

    Šta svako od nas može da preduzme da spreči razvoj koronarne srčane bolesti?

    – Probajte da se često smejete i da vodite srećan život i radujte se svakom danu. ????
    – Redovno kontrolišite krvni pritisak. ????‍⚕️
    – Jednom u 6 meseci kontrolišite vrednosti masnoća i šećera u krvi. ????
    – Hranite se zdravo. Svaki dan jedite sveže voće i povrće, koristite nemasno mleko, jedite integralni hleb, meso koristite u ishrani svaki drugi ili treći dan, ribu jedite 3-4 puta nedeljno, koristite malo ulja i masnoća, malo solite hranu, izbegavajte beli šećer i slatkiše, a alkohol svedite na minimum. ????
    – Redovno šetajte svaki dan 20 do 30 minuta, ako ste u mogućnosti radite u bašti ili u prirodi. Bitno je da se u fizičkoj aktivnosti ne preteruje u zatvorenom prostoru (teretana, fitnes) jer može dodatno opteretiti srce i krvne sudove. Može se sprovoditi ali pod nadzorom lekara. ????‍♀️
    – Važno je i prestati sa pušenjem i svesti stres na poslu i kući na minimum. ????

    Poštovanje ovih saveta je jako važno za sve osobe koje imaju više faktora rizika, a naročito za žene preko 65 godina ili za muškarce sa stresnim poslovima.

  • Hiperlipidemija – povećana koncentracija masnoće u krvi

    Uzroci, učestalost i faktori rizika povišenih masnoća u krvi

    Hiperlipidemija je uzrokovana viškom lipida u krvi i važan je faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca.
    Hiperlipidemija može biti uzrokovana genetskim faktorima, kao kod nekih naslednih bolesti, ili sekundarnim faktorima kod stečene hiperlipidemije.

    Oblici lipida u krvi su holesterol, trigliceridi i lipoproteini, koji su molekuli masti i holesterola vezane na proteine.

    Vrste lipoproteina su:

    • lipoproteini vrlo male gustoće (VLDL);
    • lipoproteini male gustoće (LDL);
    • lipoproteini srednje gustoće (IDL).

    Hilomikroni su takođe klasifikovani kao lipoproteini i sastavljeni su od triglicerida, holesterola i proteina.
    Takođe postoje lipoproteini velike gustoće (HDL) koji su u obrnutom odnosu prema riziku od srčane bolesti i zato su poznati kao faktori “protivrizika”.

    Hiperlipidemija

    Postoji 6 tipova hiperlipidemije koji se razlikuju prema vrstama lipida koji su povišeni u krvi.
    Neki od tipova mogu biti uzrokovani primarnim poremećajem kao što je nasledna hiperlipidemija, a neki su posledica sekundarnih uzroka.
    Sekundarni uzroci hiperlipidemije su u vezi sa bolestima povezanim s hiperlipidemijom, prehrambenim faktorima rizika i lekovima povezanim s hiperlipidemijom.

    Faktori rizika za ovu bolest su šećerna bolest, hipotiroidizam, Cushingov sindrom, kao i određeni tipovi zatajenja bubrega.
    Faktori rizika vezani za lekove su kontracepcijske pilule, hormoni kao što su estrogeni i kortikosteroidi, određeni diuretici i beta-blokatori.

    Prehrambeni faktori rizika su:

    • unos masti u ishrani veći od 40% ukupnih kalorija;
    • unos zasićene masti u ishrani veći od 10% ukupnih kalorija;
    • unos holesterola veći od 300 mg dnevno;
    • hroničan preteran unos alkohola;
    • povećana telesna težina.

    Učestalost hiperlipidemije u populaciji je 1%.

    Bolest je češća kod muškaraca nego kod žena.

    Simptomi kod povišenih masnoća u krvi

    Nema nikakvih simptoma.

    Ispitivanje povišenih masnoća u krvi

    Radi se klinički pregled i laboratorijska ispitivanja radi utvrđivanja sekundarnih uzroka hiperlipidemije ili naslednih poremećaja, ako su povišene vrednosti lipoproteina.

    Normalne vrednosti holesterola i triglicerida zavi od starosti pacijenta.

    Lečenje povišenih masnoća

    Cilj lečenja je smanjenje rizika od ateroskleroze i kardiovaskularne bolesti lečenjem koje za cilj ima sniženje nivoa lipida u krvi.

    Ishrana kod hiperlipidemije

    Promena ishrane je početni korak u lečenju.
    Kod osoba koje imaju preveliku telesnu težinu, preporučuje se smanjenje težine do idealne.
    Smanjenje ukupnih kalorija, holesterola i zasićenih masnoća dovoljno je kod većine ljudi.
    Nivo ograničenja u ishrani proporcionalan je nivou hiperlipidemije.

    Preporučuje se najmanje trideset minuta fizičke aktivnosti svakog dana.

    Ako u roku od 2 meseca, tokom kojih se sprovodi preporučeni režim ne dođe do normalizacije laboratorijskih nalaza, počinje se sa medikamentnom terapijom.

    Očekivanja

    Terapija lekovima i dijetom verovatno će se nastaviti tokom celog života osobe.
    Periodično praćenje nivoa lipida i holesterola u krvi je potrebno da bi se odredio odgovor na lečenje.

    Studije su pokazale da smanjenje visokih vrednosti holesterola u krvi ne umanjuje progresiju ateroskleroze.

    Komplikacije

    Kada treba da se obratite lekaru?

    Ovo stanje obično ustanovi lekar kad pregleda rezultate laboratorijskih analiza.
    Ako imate hiperlipidemiju, morate biti svesni da imate povećani rizik od srčane bolesti.

    Prevencija hiperlipidemije

    Pregledi radi otkrivanja hiperlipidemije treba da budu deo rutinske provere zdravlja za osobe između 20 i 30 godina starosti.

    Smanjenje prehrambenih faktora rizika održavanjem idealne telesne težine, dobro uravnotežena ishrana sa malo masnoća i ograničenje unosa holesterola pomoći će u sprečavanju pojave hiperlipidemije.

  • DASH dijeta – ishrana kod povišenog krvnog pritiska

    Hipertenzija je jedan od vodećih uzroka bolesti srca, infarkta, zatajenja bubrega i prerane smrti.
    Kada uzmemo sve to u obzir, povišen krvni pritisak se sa pravom naziva “tihi ubica”.

    Jedini način da znamo da li smo dobili visok krvni pritisak jeste da redovno koristimo merač krvnog pritiska.
    U suprotnom ćemo saznati tek kada se razviju komplikacije.

    Merenje krvnog pritiska

    Zdrav život, koji uključuje pravilnu ishranu, treba da bude značajan sastavni deo terapije, ali i prevencije ove bolesti.

    DASH-dijeta za hipertenziju

    Dijeta za hipertenziju koja se najčešće spominje u literaturi dolazi pod imenom DASH-dijeta (eng. Dietary Approaches to Stop Hypertension) ili savladavanje hipertenzije ishranom.

    Istraživanja su pokazala da DASH dijeta koja obiluje mlečnim proizvodima sa niskim udelom masti, voćem i povrćem, može pomoći u smanjenju rizika od hipertenzije (visokog krvnog pritiska).

    DASH-dijeta prvenstveno predstavlja raznovrsnu ishranu.
    Osmišljena je za osobe s hipertenzijom, međutim to je adekvatan način ishrane za celu porodicu.
    Krvni pritisak
    Koje principe treba slediti?
    Evo kako ćete smanjiti rizik od hipertenzije:

    • jedite barem 2-3 porcije mlečnih proizvoda sa sniženim udelom masti;
    • jedite 8-10 porcija voća i povrća;
    • prestanite da pušite;
    • ograničite unos alkohola, soli i suhomesnatih proizvoda;
    • izbegavajte proizvode koji sadrže aditiv MSG (natrijumov glutamat);
    • ako ste gojazni smanjite telesnu težinu;
    • budite fizički aktivni;
    • održavajte adekvatne unose minerala: kalcijuma, magneziuma i kalijuma;
    • smanjite unos masti;
    • pređite na vegetarijansku ishranu.

    Povrće
    Vegetarijanci imaju znatno nižu stopu oboljevanja od hipertenzije od osoba koje jedu meso.
    Takođe, primećeno je da kada mesojedi pređu na vegetarijansku ishranu vrednosti njihovog krvnog pritska se snižavaju, a kada vegetarijanci počnu da konzumiraju meso njihov krvni pritisak poraste.

    Zato ako imate predispozicije da dobijete visok krvni pritisak možete smanjiti rizik prelaskom na vegeterijanski način ishrane.

    Osobe sa povišenim krvnim pritiskom već verovatno znaju da treba da izbegavaju natrijum u ishrani, i so koja sadrži ovaj element, ali je manje poznato da organizmu možemo dodatno pomoći unosom hrane bogate kalijumom!
    Kalijum je mineral koji pomaže izlučivanje natrijuma iz organizma putem urina.

    Najbogatiji izvori kalijuma su neprerađena hrana, voće, povrće, cele žitarice, sveže meso, a najbolji biljni izvori su banane, narandže, krompir i paradajz.

    Novije preporuke za dnevni unos kalijuma iznose 4700 miligrama dnevno, što je gotovo dvostruko više od količine koju većina nas unosi.

    Evo koliko našem dnevnom unosu kalijuma doprinose neke namirnice:

    • Šolja kuvanog spanaća = 840 mg
    • 1 pečeni krompir = 800 mg
    • 1 paradajz = 290 mg
    • šolja jagoda = 460 mg
    • 1 banana = 450 mg

    Zdrave navike upotrebe soli treba učiti u detinjstvu jer deca često razvijaju svoj osećaj za slanu
    hranu prema navikama svojih roditelja.

    Tipična zapadnjačka ishrana sadrži oko 9 g soli.
    So se sastoji od 40% natrijuma i 60% hlorida, pa tako 9 g soli sadrži 3,6 g natrijuma i 5,4 g hlorida.

    So u ishrani uglavnom potiče iz rafinisane hrane.
    Tek 10% čini so koja je prirodno prisutna u hrani, 15% soli u hrani dodajemo tokom kuvanja, a 75% potiče od procesa rafinisanja.

    Natrijum u ishrani nije prisutan samo kao natrijum-hlorid, već je vezan i u drugim solima, na primer natrijum-hidrogenkarbonatu, natrijum-citratu, natrijum-glutamatu, a svi ti oblici doprinose ukupnom unosu natrijuma u naš organizam.

    Studija “Intersalt” proučavala je učestalost hipertenzije u različitim populacijama, gde je zaključeno da populacija koje konzumira manje od 4,5 grama soli dnevno ima niži krvni pritisak od populacije koja unosi preko 5,8 g soli dnevno.
    Krvni pritisak raste proporcionalno unosu natrijuma.

    Voće

    Zbog ove i sličnih studija preporučuje se smanjen unos natrijuma u cilju snižavanja krvnog pritiska kod osoba koje boluju od hipertenzije.
    Međutim, neke novije studije pokazale su da unos natrijuma ne utiče na povećanje krvnog pritiska kod svih osoba, već zavisi od toga da li je osoba “osetljiva na so”.
    Smatra se da veliki unos natrijuma utiče na hipertenziju kod otprilike polovine osoba koje imaju visok krvni pritisak.
    Kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom koje su “osetljive na so”, unos natrijuma utiče na krvni pritisak uglavnom onda kada je vezan s hloridom, kao što je slučaj u kuhinjskoj soli.

    Jedite više ribe!
    Postoji značajna količina dokaza o smanjenoj učestalosti bolesti srca kod osoba koje redovno konzumiraju
    ribu, a neke od studija pokazale su da unos ribe može uticati i na sniženje povišenog krvnog pritiska.
    Ono što doprinosi ovakvom uticaju ribe na kardio-vaskularni sistem su omega-3-masne kiseline.

    Pazite na svoju težinu!
    Kontrola telesne mase u detinjstvu i u srednjim godinama može uticati na regulaciju krvnoga pritiska kasnije u životu.
    Jedna britanska studija pokazala je da visok BMI (eng. body mass index) ili indeks telesne težine, u detinjstvu može imati velik uticaj na razvoj visokog krvnog pritiska između 36. i 53. godine života.

    Hrana koja se preporučuje po DASH dijeti:

    • voće;
    • povrće;
    • riba;
    • niskomasni mlečni proizvodi;
    • hrana s niskim udelom zasićenih masti;
    • hladno ceđeno maslinovo ulje (extra virgin).

    Hrana koju treba izbegavati po DASH dijeti:

    • alkohol;
    • masna hrana;
    • meso i mesne prerađevine;
    • slana hrana.

  • Angina pektoris

    Bol i nelagoda u grudima ili u blizini grudi uzrokovana je nedovoljnim dotokom krvi u srčani mišić.
    Možemo govoriti o stabilnoj i o nestabilnoj angini pektoris (angina pectoris).

    Angina pektoris

    Stabilna angina pectoris

    Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
    Ova bolest se pojavljuje u populaciji s učestalošću od oko 3% i češća je kod muškaraca.

    Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
    Ova bolest se pojavljuje u populaciji s učestalošću od oko 3% i češća je kod muškaraca.

    Bolest koronarnih arterija najčešći je uzrok angine pectoris.
    Naslage na unutrašnjim zidovima koronarnih arterija sprečavaju dotok dovoljnih količina krvi u srčani mišić.
    Aktivnosti ili situacije koje zahtevaju povećani dotok krvi u srce kao što su vežbanje, teži obroci hrane i stres, mogu uzrokovati anginu pectoris.
    Ređi uzroci angine pectoris su spazam (stezanje) koronarne arterije (Prinzmetalova angina), bolesti srčanih zalistaka, zatajivanje srca i poremećeni srčani ritam.

    Simptomi stabilne angine pectoris

    • bol ili nelagoda u grudima ili u blizini grudi ispod grudne kosti može se širiti na rame, ruku, vilicu, vrat, leđa kao i na druga područja, a najčešće se opisuje kao stezanje, pritiskanje, pritisak, pečenje, gušenje i bol;
    • bol nije tačno lokalizovana;
    • do bola može doći i u stanju mirovanja;
    • obično su to kratki bolovi u trajanju od 1 do 15 minuta;
    • bolovi obično nestaju nakon odmora i/ili davanja nitroglicerina.

    Ispitivanje

    Bol koji ne prestaje nakon 3 tablete nitroglicerina, uzetih u razmaku od 5 minuta, a traje duže od 15 minuta, verovatnije je povezana sa srčanim napadom nego s anginom.

    Pregled može pokazati promenu krvnog pritiska.
    Mogu se javiti prolazni šum na srcu ili aritmije (nepravilni otkucaji srca).
    Promene EKG-a tokom provere izdržljivosti (ergometrija) potvrđuju dijagnozu angine.
    Kod nekih pacijenata je potrebno uraditi CT slike srca ili angiografiju.
    Na oštećenja srca tokom duže epizode bola u grudima ukazuju povećane vrednosti srčanih enzima (CK, CK-MB, Troponin I i Troponin T).

    Lečenje stabilne angine pektoris

    Cilj lečenja je smanjenje simptoma i sprečavanje daljih komplikacija.
    Za vreme napada angine pectoris preporučuje se mirovanje.
    Nitroglicerin ispod jezika deluje na nestanak bola tokom napada.
    Preventivnim lečenjem nitroglicerinom, beta-blokatorima, antagonistima kalcijuma i acetilsalicilnom kiselinom angina pectoris se može se sprečiti.

    Kod nekih bolesnika je potrebno propisati i lekove za kontrolu holesterola, krvnog pritiska i poremećenog srčanog ritma.
    Preporučuju se programi srčane rehabilitacije u svrhu poboljšanja kardiovaskularne sposobnosti.
    Kod određenih bolesnika je potrebno i operativno lečenje: ugrađivanje aorto-koronarnog premošćenja (eng. by-pass) ili perkutana transluminalna koronarna angioplastika (PCI stentovi).

    Prognoza

    Simptomi angine pectoris se obično poboljšavaju lečenjem.
    Stopa smrtnosti varira i zavisi od mnogo faktora.
    Može doći do iznenadne smrti, akutnog infarkta miokarda ili nestabilne angine.

    Koje komplikacije se mogu pojaviti kod stabilne angine?

    • nestabilna angina;
    • akutni infarkt miokarda;
    • iznenadna smrt uzrokovana smrtonosnim aritmijama.

    Kada je potrebno zatražiti lekarsku pomoć?

    Pozovite lekara ako se u grudima razvije nepoznata bol, ako angiozni napad promeni svojstva, učestalost, težinu ili trajanje, kao i ako su potrebne veće doze nitroglicerina ili bol ne prestaje u roku od 15 minuta.

    Prevencija stabilne angine pectoris

    Najbolja je prevencija je uticati na promenljive faktore rizika.
    To se odnosi na: prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ako je ona povećana), kontrolu krvnog pritiska, šećera i holesterola.
    Ispitivanja su pokazala da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanje oštećenja koronarnih arterija.
    Acetilsalicilna kiselina, zatim lekovi kao što su nitrati (nitroglicerin), beta-blokatori, antagonisti kalcijuma i drugi lekovi se mogu primeniti u svrhu prevencije angine i njenog ublažavanja.

    Nestabilna angina pectoris

    Manifestuje se kao bol ili nelagodnost u grudima ili u području oko grudi, a uzrokovana je nedovoljnim dotokom krvi u srčani mišić.

    Od stabilne angine, akutnog infarkta miokarda i nesrčane boli u grudima razlikuju se oblikom, težinom, učestalošću simptoma i nivoom aktivnosti koja ubrzava nelagodu.

    Uzroci, učestalost i faktori rizika

    Uzroci angine pektoris
    Najčešći uzrok angine je bolest koronarne arterije.
    Spazam koronarne arterije uzrokuje anginu u manje od 10% slučajeva.
    Suženje koronarnih arterija može biti dovoljno teško da uzrokuje stabilnu anginu u slučaju napora ili stresa, ili može biti takvo da uopše ne uzrokuje nikakve simptome.

    Kod nestabilne angine, bol u grudima može se javiti i u stanju mirovanja ili može doći do povećanja težine, učestalosti ili trajanja boli i pri manjoj aktivnosti.

    Infarkt miokarda može biti u anamnezi.
    Diabetes mellitus, hipertenzija, miksedem, bolest perifernih krvnih sudova, kardiomiopatija i ateroskleroza mogu dovesti do angine pectoris.
    Kao i kod stabilne angine, nestabilna je takođe češća kod muškaraca.

    Ateroskleroza uzrok angine pektoris

    Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
    Povremeno, iznenadni stres može ubrzati angiozni napad.

    Nestabilna angina javlja se u otprilike 6 od 10 000 ljudi.

    Simptomi nestabilne angine pectoris

    • bol ili nelagoda u grudima ili blizini grudi ispod grudne kosti može se širiti u rame, ruku, vilicu, vrat, leđa ili druga područja, a često se opisuje kao stezanje, pritiskanje, pritisak, pečenje, gušenje, bol;
    • bol nije tačno lokalizovana;
    • do boli može doći u stanju mirovanja;
    • bol može biti nova.

    Ako je prisutna stabilna angina, razvoj nestabilne angine vidi se po promeni u svojstvima, učestalosti ili težini.
    Takođe se može vidjeti po povećanom korištenju nitroglicerina.

    Znakovi i pretrage

    Lekarskim pregledom se mogu otkriti promene krvnog pritiska.
    Mogu se javiti prolazni šum srca ili aritmije (nepravilni otkucaji srca).
    Promene EKG-a do kojih dolazi pri bolovima, a u stanju mirovanja, često pomažu pri postavljanju dijagnoze.
    Često je potrebno učiniti CT slike srca ili koronarnu angiografiju (prikaz krvnih sudova pomoću kontrasta).

    Lečenje nestabilne angine

    Nestabilna angina pectoris je teško zdravstveno stanje koje zahteva bolničko lečenje.
    Cilj lečenja je smanjenje simptoma i sprečavanje komplikacija.
    U slučaju pojave bola u grudima preporučuje se mirovanje.

    Tokom angioznog napada daju se acetilsalicilna kiselina, heparin i nitroglicerin, često intravenozno. Ostali lekovi uključuju beta-blokatore, antagoniste kalcijuma i anksiolitike, a primenjuju se u svrhu kontrole krvnog pritiska i poremećenog srčanog ritma.

    Kod nekih bolesnika je potrebno operativno lečenje: ugrađivanje aorto-koronarnog premošćenja ili širenjem suženih krvnih sudova perkutanom transluminalnom koronarnom angioplastikom (stent).

    Prognoza

    Ishod bolesti varira i zavisi od mnogo faktora.
    Jedan od njih je težina oštećenja koronarnih arterija.
    Može doći do infarkta miokarda, aritmija ili iznenadne smrti.

    Komplikacije kod nestabilne angine

    • akutni infarkt miokarda;
    • iznenadna smrt zbog smrtonosnih aritmija.

    Kada zatražiti lekarsku pomoć

    Potrebno je da se javite lekaru ako se u grudima razvije nepoznata bol, ako angiozni napad promeni svojstva, učestalost, težinu ili trajanje kao i ako su potrebne veće doze nitroglicerina ili bol ne prestaje u roku od 15 do 20 minuta.

    Prevencija nestabilne angine

    Najbolja je prevencija uticati na faktore rizika.
    To se odnosi na prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ako je povećana), kontrolu krvnog pritiska, šećera i holesterola.
    Ispitivanja su pokazala da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanje oštećenja koronarnih arterija.
    Acetilsalicilna kiselina, lekovi kao što su nitrati (nitroglicerin), beta- blokatori, kalcijumovi antagonisti i drugi mogu se primeniti u svrhu prevencije angine i njenog ublažavanja.