Angina pektoris

Angina pektoris 💓

Bol i nelagoda u grudima ili u blizini grudi uzrokovana je nedovoljnim dotokom krvi u srčani mišić.
Možemo govoriti o stabilnoj i o nestabilnoj angini pektoris (angina pectoris).

Angina pektoris

Stabilna angina pectoris

Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
Ova bolest se pojavljuje u populaciji s učestalošću od oko 3% i češća je kod muškaraca.

Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
Ova bolest se pojavljuje u populaciji s učestalošću od oko 3% i češća je kod muškaraca.

Bolest koronarnih arterija najčešći je uzrok angine pectoris.
Naslage na unutrašnjim zidovima koronarnih arterija sprečavaju dotok dovoljnih količina krvi u srčani mišić.
Aktivnosti ili situacije koje zahtevaju povećani dotok krvi u srce kao što su vežbanje, teži obroci hrane i stres, mogu uzrokovati anginu pectoris.
Ređi uzroci angine pectoris su spazam (stezanje) koronarne arterije (Prinzmetalova angina), bolesti srčanih zalistaka, zatajivanje srca i poremećeni srčani ritam.

Simptomi stabilne angine pectoris

• bol ili nelagoda u grudima ili u blizini grudi ispod grudne kosti može se širiti na rame, ruku, vilicu, vrat, leđa kao i na druga područja, a najčešće se opisuje kao stezanje, pritiskanje, pritisak, pečenje, gušenje i bol;
• bol nije tačno lokalizovana;
• do bola može doći i u stanju mirovanja;
• obično su to kratki bolovi u trajanju od 1 do 15 minuta;
• bolovi obično nestaju nakon odmora i/ili davanja nitroglicerina.

Ispitivanje

Bol koji ne prestaje nakon 3 tablete nitroglicerina, uzetih u razmaku od 5 minuta, a traje duže od 15 minuta, verovatnije je povezana sa srčanim napadom nego s anginom.

Pregled može pokazati promenu krvnog pritiska.
Mogu se javiti prolazni šum na srcu ili aritmije (nepravilni otkucaji srca).
Promene EKG-a tokom provere izdržljivosti (ergometrija) potvrđuju dijagnozu angine.
Kod nekih pacijenata je potrebno uraditi CT slike srca ili angiografiju.
Na oštećenja srca tokom duže epizode bola u grudima ukazuju povećane vrednosti srčanih enzima (CK, CK-MB, Troponin I i Troponin T).

Lečenje stabilne angine pektoris

Cilj lečenja je smanjenje simptoma i sprečavanje daljih komplikacija.
Za vreme napada angine pectoris preporučuje se mirovanje.
Nitroglicerin ispod jezika deluje na nestanak bola tokom napada.
Preventivnim lečenjem nitroglicerinom, beta-blokatorima, antagonistima kalcijuma i acetilsalicilnom kiselinom angina pectoris se može se sprečiti.

Kod nekih bolesnika je potrebno propisati i lekove za kontrolu holesterola, krvnog pritiska i poremećenog srčanog ritma.
Preporučuju se programi srčane rehabilitacije u svrhu poboljšanja kardiovaskularne sposobnosti.
Kod određenih bolesnika je potrebno i operativno lečenje: ugrađivanje aorto-koronarnog premošćenja (eng. by-pass) ili perkutana transluminalna koronarna angioplastika (PCI stentovi).

Prognoza

Simptomi angine pectoris se obično poboljšavaju lečenjem.
Stopa smrtnosti varira i zavisi od mnogo faktora.
Može doći do iznenadne smrti, akutnog infarkta miokarda ili nestabilne angine.

Koje komplikacije se mogu pojaviti kod stabilne angine?

• nestabilna angina;
• akutni infarkt miokarda;
• iznenadna smrt uzrokovana smrtonosnim aritmijama.

Kada je potrebno zatražiti lekarsku pomoć?

Pozovite lekara ako se u grudima razvije nepoznata bol, ako angiozni napad promeni svojstva, učestalost, težinu ili trajanje, kao i ako su potrebne veće doze nitroglicerina ili bol ne prestaje u roku od 15 minuta.

Prevencija stabilne angine pectoris

Najbolja je prevencija je uticati na promenljive faktore rizika.
To se odnosi na: prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ako je ona povećana), kontrolu krvnog pritiska, šećera i holesterola.
Ispitivanja su pokazala da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanje oštećenja koronarnih arterija.
Acetilsalicilna kiselina, zatim lekovi kao što su nitrati (nitroglicerin), beta-blokatori, antagonisti kalcijuma i drugi lekovi se mogu primeniti u svrhu prevencije angine i njenog ublažavanja.

Nestabilna angina pectoris

Manifestuje se kao bol ili nelagodnost u grudima ili u području oko grudi, a uzrokovana je nedovoljnim dotokom krvi u srčani mišić.

Od stabilne angine, akutnog infarkta miokarda i nesrčane boli u grudima razlikuju se oblikom, težinom, učestalošću simptoma i nivoom aktivnosti koja ubrzava nelagodu.

Uzroci, učestalost i faktori rizika

Uzroci angine pektoris
Najčešći uzrok angine je bolest koronarne arterije.
Spazam koronarne arterije uzrokuje anginu u manje od 10% slučajeva.
Suženje koronarnih arterija može biti dovoljno teško da uzrokuje stabilnu anginu u slučaju napora ili stresa, ili može biti takvo da uopše ne uzrokuje nikakve simptome.

Kod nestabilne angine, bol u grudima može se javiti i u stanju mirovanja ili može doći do povećanja težine, učestalosti ili trajanja boli i pri manjoj aktivnosti.

Infarkt miokarda može biti u anamnezi.
Diabetes mellitus, hipertenzija, miksedem, bolest perifernih krvnih sudova, kardiomiopatija i ateroskleroza mogu dovesti do angine pectoris.
Kao i kod stabilne angine, nestabilna je takođe češća kod muškaraca.

Ateroskleroza uzrok angine pektoris

Faktore rizika čine: pušenje, visoke vrednosti holesterola u krvi, visoki krvni pritisak, šećerna bolest (dijabetes), pojava koronarne bolesti srca u porodici, nedovoljna fizička aktivnost, kao i povećana telesna težina (30% veća od idealne).
Povremeno, iznenadni stres može ubrzati angiozni napad.

Nestabilna angina javlja se u otprilike 6 od 10 000 ljudi.

Simptomi nestabilne angine pectoris

• bol ili nelagoda u grudima ili blizini grudi ispod grudne kosti može se širiti u rame, ruku, vilicu, vrat, leđa ili druga područja, a često se opisuje kao stezanje, pritiskanje, pritisak, pečenje, gušenje, bol;
• bol nije tačno lokalizovana;
• do boli može doći u stanju mirovanja;
• bol može biti nova.

Ako je prisutna stabilna angina, razvoj nestabilne angine vidi se po promeni u svojstvima, učestalosti ili težini.
Takođe se može vidjeti po povećanom korištenju nitroglicerina.

Znakovi i pretrage

Lekarskim pregledom se mogu otkriti promene krvnog pritiska.
Mogu se javiti prolazni šum srca ili aritmije (nepravilni otkucaji srca).
Promene EKG-a do kojih dolazi pri bolovima, a u stanju mirovanja, često pomažu pri postavljanju dijagnoze.
Često je potrebno učiniti CT slike srca ili koronarnu angiografiju (prikaz krvnih sudova pomoću kontrasta).

Lečenje nestabilne angine

Nestabilna angina pectoris je teško zdravstveno stanje koje zahteva bolničko lečenje.
Cilj lečenja je smanjenje simptoma i sprečavanje komplikacija.
U slučaju pojave bola u grudima preporučuje se mirovanje.

Tokom angioznog napada daju se acetilsalicilna kiselina, heparin i nitroglicerin, često intravenozno. Ostali lekovi uključuju beta-blokatore, antagoniste kalcijuma i anksiolitike, a primenjuju se u svrhu kontrole krvnog pritiska i poremećenog srčanog ritma.

Kod nekih bolesnika je potrebno operativno lečenje: ugrađivanje aorto-koronarnog premošćenja ili širenjem suženih krvnih sudova perkutanom transluminalnom koronarnom angioplastikom (stent).

Prognoza

Ishod bolesti varira i zavisi od mnogo faktora.
Jedan od njih je težina oštećenja koronarnih arterija.
Može doći do infarkta miokarda, aritmija ili iznenadne smrti.

Komplikacije kod nestabilne angine

• akutni infarkt miokarda;
• iznenadna smrt zbog smrtonosnih aritmija.

Kada zatražiti lekarsku pomoć

Potrebno je da se javite lekaru ako se u grudima razvije nepoznata bol, ako angiozni napad promeni svojstva, učestalost, težinu ili trajanje kao i ako su potrebne veće doze nitroglicerina ili bol ne prestaje u roku od 15 do 20 minuta.

Prevencija nestabilne angine

Najbolja je prevencija uticati na faktore rizika.
To se odnosi na prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ako je povećana), kontrolu krvnog pritiska, šećera i holesterola.
Ispitivanja su pokazala da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanje oštećenja koronarnih arterija.
Acetilsalicilna kiselina, lekovi kao što su nitrati (nitroglicerin), beta- blokatori, kalcijumovi antagonisti i drugi mogu se primeniti u svrhu prevencije angine i njenog ublažavanja.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *