Sa godinama života dolazi do razvoja procesa ateroskleroze, odnosno do smanjenja elastičnosti krvnih sudova.
Proces ateroskleroze se naročito ubrzava kada postoje faktori rizika i kao posledicu imamo sužavanje krvnih sudova, a naročito krvnih sudova koji ishranjuju srce (koronarni krvni sudovi).
Zbog sužavanja koronarnih krvnih sudova za posledicu imamo smanjeno snabdevanje krvlju (odnosno hranjivim materijama i kiseonikom) mišićnih ćelija srca usled čega se pojavljuje bol u grudima –angina pectoris (stezanje u grudima).
Ako se bol pojavljuje samo u naporu ili prilikom stresa govorimo o stabilnoj angini pectoris.
Bol u grudima koji se pojavljuje u naporu ali i u mirovanju zovemo nestabilna angina pectoris.
Ako bol u grudima traje duže od pola sata i ne prolazi na primenu nitroglicerina, praćen je gušenjem preznojavanjem, malaksalošću, strahom od smrti, a ponekad i mučninom (kod donjega zida) najverovatnije se razvija akutni srčani infarkt.
Koji su faktori rizika koji dovode do bržeg razvoja ateroskleroze koronarnih krvnih sudova?
– Masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi) – kada su povišene predstavljaju jedan od najvažnijih faktora rizika. Povišenje koncentracije holesterola u krvi za 1% povećava rizik od infarkta srca za 2%.
– Povišen krvni pritisak (o povišenom krvnom pritisku govorima kada je on 140/90 mmHg i više) – povećava 5 puta rizik za nastanak koronarne srčane bolesti.
– Gojaznost (prekomerna telesna težina) se određuje na dva načina i to kada je BMI (body mass index, koji se izračunava kada se telesna težina podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima) preko 25 kg/m2, ili ako je struk kod žena veći od 80cm a kod muškaraca preko 94cm.
Osobe koje imaju 20% više od uobičajne telesne težine imaju 50% veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti.
– Fizička neaktivnost – predstavlja značajan faktor rizika.
– Diabetes (šećerna bolest) predstavlja dva puta veći rizik za razvoj ove bolesti.
– Pušenje (nikotin) – postoji dva puta veći rizik za razvoj koronarne srčane bolesti, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti je tri puta veći.
– Starenje dovodi do stvaranja naslaga na koronarnim krvnim sudovima, pa se sa godinama života značajno povećava rizik za koronarnu srčanu bolest.
– Nasledni faktor je jako bitan za razvoj koronarne srčane bolesti – kod osoba čiji su bliski rođaci, braća, sestre i roditelji imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života njihov rizik za pojavu ove bolesti je dva do pet puta veći.
Veliki broj studija pokazuje da su muškarci i žene u podjednakom riziku za razvoj ove bolesti.
Šta svako od nas može da preduzme da spreči razvoj koronarne srčane bolesti?
– Probajte da se često smejete i da vodite srećan život i radujte se svakom danu. ????
– Redovno kontrolišite krvni pritisak. ????⚕️
– Jednom u 6 meseci kontrolišite vrednosti masnoća i šećera u krvi. ????
– Hranite se zdravo. Svaki dan jedite sveže voće i povrće, koristite nemasno mleko, jedite integralni hleb, meso koristite u ishrani svaki drugi ili treći dan, ribu jedite 3-4 puta nedeljno, koristite malo ulja i masnoća, malo solite hranu, izbegavajte beli šećer i slatkiše, a alkohol svedite na minimum. ????
– Redovno šetajte svaki dan 20 do 30 minuta, ako ste u mogućnosti radite u bašti ili u prirodi. Bitno je da se u fizičkoj aktivnosti ne preteruje u zatvorenom prostoru (teretana, fitnes) jer može dodatno opteretiti srce i krvne sudove. Može se sprovoditi ali pod nadzorom lekara. ????♀️
– Važno je i prestati sa pušenjem i svesti stres na poslu i kući na minimum. ????
Poštovanje ovih saveta je jako važno za sve osobe koje imaju više faktora rizika, a naročito za žene preko 65 godina ili za muškarce sa stresnim poslovima.