Nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, ima onaj kome se prilikom merenja krvnog pritiska pokažu vrednosti niže od 90/60 mmHg.
Iako većina mlađe ženske populacije (ispod 50 godina života) ima ove vrednosti pritiska i veoma ga dobro podnosi, kod nekih ljudi te vrednosti pritiska mogu dovesti do pojave subjektivnih tegoba u vidu malaksalosti, glavobolje, mučnine, vrtoglavice i slično.
U težim slučajevima nizak krvni pritisak može dovesti i do pojave srčanoga udara i biti opasan po život.
Dominantni simptomi za nizak krvni pritisak su vrtoglavica ili nesvestica, gubitak svesti, zamućen ili bledeći vid, mučnina, umor, malaksalost, stezanje u vratu, glavobolja i nedostatak koncentracije.
Ekstremno nizak krvni pritisak može dovesti do stanja koja su opasna po život i to do konfuzije (kod starije populacije), hladne i lepljive kože, ubrzanog i plitkog disanja, slabog i ubrzanoga pulsa, što sve može u krajnjoj liniji dovesti do ŠOKA.
Normalne vrednosti krvnoga pritiska su danas definisane kao 120/80 mmHg.
Vrednosti krvnoga pritiska su veoma varijabilne i zavise od položaja tela, ritma disanja, nivoa stresa, fizičkog stanja, lekova koje uzimate, šta jedete i pijete i doba dana (pritisak je obično najniži noću i naglo raste tokom buđenja).
Mnogi lekari za krvni pritisak ispod 90/60 mmHg smatraju da je hypotensia, ali drugi smatraju da je krvni pritisak prenizak samo ako daje simptome.
Ove različitosti u stavovima potiču odatle što je za nekoga određena vrednost krvnog pritiska normalna, a drugima daje simptome niskog krvnoga pritiska.
Takođe je veoma važno znati i da nagli pad krvnoga pritiska može biti opasan, na primer pad sistolnog krvnog pritiska za 20 mmHg (sa 110 na 90 mmHG) može izazvati vtroglavicu i nesvesticu.
Uzroci koji mogu dovesti do niskog krvnog pritska su brojni: trudnoća, srčani problemi, endokrini problemi, dehidratacija, gubitak krvi, teške infekcije (septička stanja), teške alergijske reakcije, nedostatak hranjivih sastojaka u ishrani (nedostatak B 12, folne kiseline, gvožđa).
Pored gore navedenih stanja postoje i lekovi koji mogu dovesti do niskog krvnog pritiska, a to su pre svega alfa blokatori (tamsol, kornam), beta blokatori (presolol, nebilet, konkor), lekovi koji se koriste u lečenju parkinsonove bolesti (Madopar), neke vrste antidepresiva, lekovi za erektilnu disfunkciju, i njih ne treba uzimati ako pacijent uzima nitrate produženog dejstva (Dilkoran, Monizol, Isosorb).
U medicinskoj praksi je uobičajeno da se nizak krvni pritisak deli na:
- ORTOSTATSKU HYPOTENSIU (pad pritiska usled naglog ustajanja);
- HYPOTENSIA NAKON OBROKA;
- NEURONSKI POSREDOVANA HYPOTENSIA (nizak pritisak zbog nispravnih moždanih signala);
- NIZAK KRVNI PRITISAK ZBOG OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA.
Kao posledica niskog krvnog pritiska najčešće se pojavljuju vrtoglavica i nesvestica, koji mogu dovesti do pada i povrede s jedne strane, ili do nedostatka kiseonika u krvi i do trajnog oštećenja srca i mozga s druge strane.