Umerena svakodnevna šetnja je jako važna za celokupno zdravlje čoveka.
Šetnja je najprirodniji i najjednostavniji lek za jačanje celokupne otpornosti organizma, a pre svega pomaže u lečenju gojaznosti, bolesti perifernih arterija, kardiovaskularnog sistema, diabetes, povišenih masnoća u krvi, deprsije, demencije, raka debeloga creva i drugih bolesti.
Mnoge studije su pokazale da 150 minuta šetnje nedeljno i istovremeno gubljenje 8% ukupne telesne težine značajno (do 60%) umanjuju rizik od nastanka DIABETES MELLITUSA TIP 2.
Vežbe i šetnja mogu pomoći mišićima da mnogo bolje resorbuju šećer iz krvi i tako spreče neželjeni porast njegovog nivoa.
Ovaj efekat može da traje nekoliko sati nakon šetanja, ali čak i po nekoliko dana, i zato je važno da se šetnjom bavite redovno i da na taj način osigurate mnogo bolju glikoregulaciju.
Druga stvar koja je jako važna za pacijente sa Diabetes mell tip 2 je da šetnja istovremeno leči i kardiovaskularni sistem, koji je naročito ugrožen kod tih pacijenata.
Umerena šetnja u trajanju od 35 minuta, pet puta nedeljno ili 60 minuta 3 puta nedeljno, dovodi do lučenja endorfina u našem organizmu sa jedne strane, i smanjenja lučenja kortizola, pa dovodi do povećanja raspoloženja i smanjenja stresa.
Kao posledica toga šetnja se preporučuje ili kao sredstvo za ublažavanje simptoma blage depresije ili kao
prevencija od iste.
U današnje vreme, koje je puno stresa, umerena šetnja je značajna jer poboljšava psihičke funkcije i smanjuje mogućnost za psihičku nestabilnost kod starije populacije.
Navedene prednosti šetnje smanjuju rizik od razvoja kako vaskularne demencije, tako i Alchajmerove bolesti.
U stvari šetnjom sprečavamo zakrčavanje krvnih sudova, pre svega vrata, pa tako i razvoj navedenih bolesti.
???? Šetnja, pored toga što omogućava održavanja telesne težine, podstiče lučenje hormona epinephrine i norepinephrina i na taj način podiže nivo energije.
Veliki broj studija koje su sprovedene u SAD pokazale su da šetnja delotvorno deluje pre svega na sprečavanju razvoja raka debeloga creva, a zatim i da je značajna kod pacijenata koji veći maju navedenu bolest.
Studije su pokazale da kod pacijenata koji imaju rak debelog creva, vežbanje, a pre svega šetnja, značajno utiču na povećanje kvaliteta života, a takođe smanjuju i stopu smrtnosti – pacijentima koji imaju diajgnostikovan rak debelog creva 3 kilometra svakodnevne šetnje smanjuje rizik od smrti i do 50%.
Šetnja se preporucuje i nakon primanja hemioterapije kod pacijenata sa rakom debelog creva, jer moze značajno da smanji slabost celokupnog organizma.
Pacijenti koji imaju problem sa koštano mišićnim sistemom imaju velike prednosti od šetnje.
Pre svega pacijenti sa artritisom imaju smanjenje bola, a oni koji imaju degenerativne promene od strane kolena i kukova šetnjom jačaju mišiće i ligamente, i na taj način stabilizuju ova dva zgloba sa jedne starne, a sa druge vrši se podmazivanje zgloba.
Pacijentkinje u menopauzi imaju razvoj bolesti osteoporoze, pa im se preporučuju svakodnevna šetnja od 1 kilometra jer na taj način povećavaju gustinu koštane mase.
I na kraju najvažnije, studije su pokazale da osebe koje veći deo dana provode sedeći imaju značajno veći rizik od prevremene smrti kao posledica nastalih kardiovaskularnih bolesti.
Preporuka SZO jeste da je za zdrav život bitna fizička aktivnost, i to najbolje šetnje 3 do 5 puta nedeljno, u proseku od 45 do 60 minuta.
Šetnja se može zameniti i plivanjem ili vožnjom bicikla, ali takođe postoje dokazi i da prevelika fizička aktivnost značajno ubrzava process starenja.