Kardiomiopatije je bolest srčanog mišića.
O tome kako se leči ovo oboljenje i kako ga prepoznati na vreme ispričao je za časopis „Moje zdravlje“ mr sci. med. dr Slobodan Gajić, spec. interne medicine i kardiolog internističko-kardiološke ordinacije „Sveti Kuzman i Damjan“.
Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića. Ona prevashodno dovodi do uvećanja, istanjenja ili rigidnosti srčanog mišića. U nekim slučajevima srčani mišić se zamenjuje ožiljnim tkivom.
Kardiomiopatija je podmukla bolest jer se simptomi ispoljavaju postepeno tako da se ona ne propoznaje na vreme, a samim tim i lečenje počinje u poodmaklom stadijumu bolesti.
Postoje dve vrste kardiomiopatije: primarne kardiomiopatije kod kojih uzrok nije poznat i sekundarne kod kojih se uzrok zna.
Tokom vremena bolest napreduje i srčani mišić postepeno smanjuje svoju pumpnu funkciju, što za posledicu ima razvoj srčane slabosti, poremećaje ritma i poremećak funkcija srčanih zalistaka.
Postoje četiri tipa kardiomipatija: Dilatativna, Hipertroficna, Restriktivna i Aritmigena.
DILATATIVNA KARDIOMIOPATIJA
Ova kardiomiopatija je najcesca I moze se dijagnostikovati kod osoba svih uzrasta pa I kod dece,mada je cesca u srednjem zivotnom dobu I kod muske populacije.Kod ove kardiomiopatije poremecena je sitolna funkcija srca odnosno smanjena je EF ispd 50 %.
Vremenom bolest ostecuje misicno tkivo srca I narusava se njegova pumpna funkcija.Da bi se odrzala kakva takva ravnoteza u organizmu bubrezi pocinju da izlucuju manju kolicinu urina I tako se povecava kolicina tecnosti u organizmu sto za posledicu dovodi do sirenja srcanih supljina I pojacavanje pumpne funkcije srca.Tokom vremena dolazi do povecavanja srcanih supljina a to za posledicu ima povecavanje srcane frekvence pojave srcanih aritmija I skupljanjem sve vise tecnosti u rganizmu (prevashodno u plucima, trbuhu, nogama).Sve navedeno dovodi do brzeg zamaranja I gusenja.takodje se kao polsedica prosirenja srcanih supljina javlja I pojava tromba u njima koji se mogu pokrenuti napraviti emboliju pluca bubrega srca mozga nogu i trd.
Kod većine dilatativnih kardiomiopatija, uzrok je nepoznat. One se nazivaju „idiopatske“ ili primarne.
Kod sekundarnih, uzroci su mnogi faktori koji mogu izmeniti i uvećati levu komoru, koja predstavlja glavnu srčanu pumpu. Najcesci uzroci su:povišen krvni pritisak,proces ateroskleroze,infarc miokrda,bolest srcanih zalistaka,alkoholizam.primena nekih lekova , koriscenje kokaina,virusna oboljenja srca, bakteriske infekcije srca,nedostatak nekih vitamina,diabetes ,hipertireosa(povecana funkcija rada stitne zlezde),neke sistemske bolesti.
Simptomi se pojavljuju kada se razvije srčana slabost ili dodje do pojave poremećaja srčanog ritma.
Najčešći simptomi su:umor i slabost,otežano disanje kada ste aktivni ili ležite na ravnom,smanjena tolerancija na napor,vrtoglavice,suv kašalj,otoci na potkoleni -cama i stopalima,otok trbuha ,nedostatak apetita, mučnina.osećaj lupanja i/ili preskakanja srca. Ako se pojavi neki od gore navedenih simptoma treba se obratiti lekaru radi ispitivanja I eventualno uvodjena adekvatne medikamente terapije.
Najčešče komplikacije su:srčana slabost,promena na mitralnom zalistku koji ne zatvara dobro pa se
pojavljuje vracanje krvi iz leve komore u levu pretkomoru cime se jos vise povecava srcana slabost,nagomilavanje tecnosti (edemi-otoci) u plucima, trbuhu nogama,pojava poremecaja srcanoga ritma
I nagli zastoj srca sto moze dovesti do smrtnoga ishoda,embolije mozga (slog),srca (infarkt miokarda),pluca,bubrega I erifernih extremiteta.
Da bi postavili dijagnbozu dialatativne kardiomiopatije potrebno je uraditi sledeće:RTG s/p (vidi se
prosireno uvecano srce,voda na plucima ),labaratoriske analize (BNP pro BNP,upalni faktori CRP
fibrinogen,Se KKS,metabolicki poremecaji),EKG,Ultrazvuk srca,test opterecenja,CT I MRI,kateterizacija srca.
Lečenje kardiomiopatije podrazumeva da se leči uzrok ako je poznat (hypertens -ja ,infectivne bolesti,sistemska bolest I td…).Lečenje podrazaumeva I da se redukuju simptomi,spreči dalje oštećenje srcanoga mišića I poboljša protok krvi.
U lečenju se koristi:
1.Medikamenta terapija tako sto se kombinuju dva ili vise lekova I to: (ACE inhibitori-Enalapril Katopil,
Hemokvin),AT inhibitori (Valsacor Lotar),Beta blokatori (Concor Corvitol Presolol,Dilatrend).Diuretici
(lasix ,Diuver,Yurinex),Aldosteronski antagonisti (Spironolakton),Digitalis (Dilakor),Antikoagulantna
(Xarelto ,Farin, Pradaxa,Acenokumarol I td…) ili antiagregaciona (Aspirin ,Plavix) terapija.
2.Aparati koji koriguju poremećaje srčanoga ritma (biventrikularni pace macker), Implantibilni
kardioverter defibrilatori (ICD)
3.Transplantacija srca (u slucaju da medikamenti ili druge procedure nemaju efekta)
Sta moze svaki pojedinac da preduzme da prevenira pojavu dialatitve kardiomiopatije a to je da se zivi zdravo(da se ne pusi,da se ne uzima alkohol ili u manjim kolicinama, da se ne koristi kokain,da se svaka infekcija ozbiljno shvati I da se uzima adekvatna terapija I odlezi,da se hranimo zdravo I odrzavamo normalnu telesni tezini I da se vezba umereno prilagodjeno godinama zivota I zdrastvenom stanju)
HIPERTROFIČNA KARDIOMIOPATIJA
U ovoj kardiomiopatiji misic postaje enormno debeo odnosno hipertrofican sto za posledicu ima da srce otezano pumpa krv. U ovoj bolesti postoji poremecaj dijastolne funkcije srca odnosno srce se teze razvlaci odnosno siri I otezano prima krv koja dolazi iz vena.Kod ove bolesti ocuvana je snaga srca (EF je u granicama normale ili cak I povisena).Kako je misic zadeljao veoma cesto je zahvacen I sprovodni system srca.
Hipertrofična kardiomiopatija može biti nasledna, uzrokovana genskim mutacijama. Ako postoji genski
defekt, tip hipertrofične kardiomiopatije koji će se razviti varira unutar familije. Pored toga, kod nekih osoba koji imaju ovaj gen, ne mora nikad da se razvije ova bolest.Osim nasledne ova kardiomiopetija
moze biti I stečena kao posledica povišenog krnoga pritiska I godina starosti.U nekim slucajevima ne
postoji jasan uzrok koji dovodi do bolesti.
Kod jednog broja bolesnika postoji koncenticna hipertrifija odnosno svi zidovi srca su zadeblajli ali kod vecine je zadebljao samo septum odnosno medjukomo -rska pregrada.U zavisnosti od debljine septum postoje dva oblika ove bolseti:obstruktivna hipertroficna kardiomiopatija kada se vrsi obstrukcija isticanaj krvi iz leve komore u aortu (subaortna stenota aorte) ili neobstruktivna hipertroficna kardiomiopatija kada nije prisutna obstrukcija. U oba slucaja vremenom leva komora postaje kruta I ne moze da primi I ispumta adekvatnu kolicinu krvi.
Tezina bolesti varira od onih koji nemamu nikakvih simptoma I kao prva manifestacija bolesti dolazi do naprasne smrti zbog poremecaja ritma do veoma teskih oblika sa veoma izrazenim subjektivni simptomima I to:osecaj nedoststaka vazduha naročito za vreme napora,bolovi u grudima naročito za vreme napora,nesvestice,zamor,vrtoglavice,poremecaji srcanoga ritma.
Hipertrofična kardiomiopatija je obično nasledna bolest. Postoji 50% šanse da deca naslede ovu bolest od svojih roditelja.
Kao posledica zadebljalog srcanoga misisca dolazi do poremećaja u stvaranju i provođenju električnih impulsa u srcu, te postoji rizik od opasnih aritmija kao što su komorska tahikardija i komorska fibrilacija koje mogu izazvati naprasnu srčanu smrt. Koji bolesnik sa hipertroficnom kardiomiopatijom ce imati poremecaje ritma opasne po zivot tesko je predvideti, ali oni koji imaju ucestale nesvestice ,vrtoglavive I lupanja srca su u vecem riziku.
Kada postoji obstrukcija izticanja krvi iz leve komore kao posledica javljaju se cesce tgeobe tipa otezanoga disanje bolova u grudima I nesvestica zbog neadekvatnoga protoka krvi kroz pluca srce I mozak.
U toku ove bolesti kao komlpikacija cesto postoji I mitralna regurgitacija (povracaj krvi iz leve komore u levu pretkomoru) koja za posledicu ima prosirenje leve pretkomore I pojavu srcane aritme atrialne fibrilacije.
Takodje se razvija I srcana slabost zbog krutosti srcanoga misica koji onemogucava I adekvatno punjenje leve komore I adekvatno ispumpavanje krvi iz nje.
Razvoj dilatativna kardiomiopatija jer zadebljali srčani mišićpostaje slab i neefikasan, komore se uvećavaju I smanjuju pumpnu funkciju.
Za postavljanje dijagnoze ponekada je dovoljno da se uradi kardioloski pregled sa EKG , Eho srca (vidi se zadeljanje septum I razvoj obstrukcije) I Holter EKG 24 H(detektovanje malignih poremcaja ritma).kao
dopuna dijagnostici moze se uraditi kateterizacija srca MR srca.
Ako postoji hipertroficna kardiomiopatija u porodici potrebno je uraditi I obavezno kardiloski pregled sa
EKG, Eho Srca .
U lecenju se primenjuju:
1.Medikamenti(Ca antagonisti pre svih Verapamil,beta blokatori-Presolo,Concor, antiaritmici
(disopiramid I Amiodaron) I povremeno diuretici (Lasix).Kontraindikovano je uzimanje kardiotonike
(Dilakor) I nitrate produzenog dejstva (Monizol, Isososrb, Dilkoran).
2.Hirurske procedure-septala miomektomija (odstranjivanje dela medjukomorskog misica koji ometa
isticanje krvi iz leve komore u aortu)
3.Interventne procedure septalna alkoholna ablacija (namerno izazaivanje IM). Preko katetera, dođe se do
sitne koronarne arterije koja snabdeva krvlju gornji deo međukomorske pregrade i ubrizga alkohol pri
čemu se uništi deo mišićnog tkiva.
4.Ugradnja pacemaker ili ICD (implantibilni kardioverter defibrillator).
U preventivne mere pre svega treba voditi racuna o unosu kolicine vode I soli, alkohola, kafe, caja.Ukoliko ste gojazni sprovodite dijetalni nacin ishrane.
Ukoliko bolest dozvoljava imati umerenu fizicku aktivnosti (3 do 4 puta njedeljno pola sata do sat).
Kao sto smo naveli u toku ove bolseti dolazi do ostecenja mitralnoga zalistka koji onda prestavlja mesto na kome se moze razviti endokarditis (upalni process izaizvan bakterijama ,gljivicama I sl) ozbiljna boleset koja razara zalistak I zahteva hirusku intervenciju.Da bi se sprecilo da se razvije endokarditis neophodno je odrzavati oralnu higijenu,a ako se pojavi povisena temperature , suv kaslaj koji traje duze od 3 dana, drhtavica, curenje iz nosa, bolovi u grlu prilikom gutanja,proliv povracanje javiti se lekaru radi primene odgovarajuce trepije.
Prevencija infektivnog endokaditisa: ako imate hipertrofičnu kardiomiopatiju, kod vas postoji povećan rizik od infektivnog endokarditisa. To je infekcija koja zahvata srčane zaliske ili unutrašnji sloj zida srca tzv. endokard. Nastaje kada bakterije, gljivice ili neki drugi mikroorganizmi uđu u krvotok i napadnu endokard ili srčane zaliske. Tu se nastane i unište deo tkiva, usled čega nastaje najčešće insuficijencija zaliska i vraćanje krvi u predhodnu šupljinu. Na mestima oštećenog tkiva mogu nastati trombi koji se često otkidaju i nošeni strujom krvi, začepe neku arteriju i izazivaju infarkt tkiva ili čak organa koje ta arterija snabdeva krvlju.
Kao prevencija endokarditisa neophodno je primeniti antibiotsku terapiju (Amoksiciclin caps 500 mg 2×2 ili kod alergicnih na penicillin Hemomicin 500 mg 1×1 3 dana)u slucaju posete stomatologu ili drugim hirurskim intervencijama.
RESTRIKTIVNA KARDIOMIOPATIJA
To je retka forma kardiomiopatije koju karakteriše dijastolni poremecaj funkcije odnosno smanjeno punjenje komora krvlju zbog povećane rigidnosti i smanjene elastičnosti njihovih zidova.Sistolna funkcija (EF preko 55%) odnosno pumpna funkcija komora moze biti ocuvana ,ali tokom vremena I ta sposbnost slabi pa se moze razviti I srcana insuficijencija od nosno slabost.
Najcesći razlog nastanka ove kardiomiopatije je stvaranje vezivnoga tkiva u srcanom misicu(odnosno stvara se oziljak nepoznatoga uzroka),zatim amiloidoza (nagomilavanje abnormalnih protein u srcanom misicu),izlaganje radijaciji,posle hemioterapije,sarkoidoza I druge sistemeske bolesti ,hemohromatoza (talozenje gvozdja u srcanom misicu).
Najveci broj obolelih nema subjektivne tegobe ili blago izrazenu klinicku sliku.Kod ostalih bolesnika javlaju se tegobe koje su vezane za razvoj srcane slabosti :nedostatak vazduha, brze zamaranje (prvo pri naporu a kasnije I u miru),umor,povecavanje telesne tezine,lupanje srca. Osecaj da srce preskace (aritmije),oticanje nogu,bolovi u grudima (prvo u naporu kasnije I u miru,nesvestice I vrtoglavice. Takodje se kod ovih pacijenata mogu pojaviti I tromboemboslke komplikacije na plucima srcu mozgu bubrezima I donjim extremitetima.
Od pregleda za postevlajnje dijagnoze potrebno je uraditi kardioloski pregle sa EKG, eho srca, RTG s/p, Holter EKG 24 h(zbog aritmija I razvoja AV blokova),test optere- cenja,ponekad I kateterizaciju srca, CP I MR srca,a kao njavaznija metoda je uzimanje biopsije (uzimanje dela tkiva srcanoga misica) srca I mikroskopski pregled.
Lecenje ove bolesti zavisi od toga da li li se zna uzrok bolesti ( kada se prevashodno on leci) ili je uzrok nepoznat.
U oba slucaja vazano je promeniti nacin zivota ,smanjiti unos solina tri grama,I ako bolest dozvoljava imati redovene fizicke aktivnosti.Kao druga mera je primena medikamente terapije I to diuretika (Lasix, Yurinex),nitrata u malim dozama ( Dilkoran 80,Monizol 20), beta blokatora(Concor, Presolol, karvileks),Amiodaron, digitalis (Dilakor).
Ukoliko se zna uzrok da je amiloidoza primenjuju se kortikosteroidi , citostatici , interferon I sl.
Tamo gde se razvija kompletni SA ili AV bloka srca potrebno je ugraditi trajni pacemaker srca.
Transplantacija srca se radi kada simptomi ne reaguju na terapiju ili kod amiloidoze.
U nekim slucajevima potrebno je uraditi I transplatacija jetra ako se dijagnostikuje hemohromatoza.
I kod ove kardiomiopatije moze doci do problema sa mitralnim zalistkom zbog cega moze da se razvije I endokarditis kada je potrebna hirurska intevencija.
ARITMOGENA KARDIOMIOPATIJA DESNE KOMORE
Aritmogena kardiomiopatija/displazija je nasledno ,primarno oboljenje miokarda pri čemu je normalno tkivo srca zamenjeno fibromasnim.
Simptomi bolesti su različiti, ali se najčešće pojavljuju palpitacije, presinkopa i sinkopa, a neretko je iznenadna srčana smrt prvi znak bolesti, uglavnom kod mladih ljudi i sportista.
Dijagnoze se tesko postavlja zbog elektrokardiografskih specifičnosti, različite etiologije, potencijalnih ventrikularnih aritmija,pojave bloka leve grane, procene funkcije i strukture desne komore, kao i tumačenja nalaza endomiokardnih biopsija.
Za postavljanej dijagnoze sritmogene kardiomiopatje potrebno je uraditi elektrokardiogram (EKG), ehokardiografija (ultrazvuk srca), perfuziona scintigrafija srca (SPECT), nuklearna magnetna rezonancija, ventrikulografija, biopsija miokarda i genetski testovi.
U terapiji ove bolsti koriste se beta blokatori, antiaritmijski lekovi, kateter ablacija i implantabilni kardioverter defibrillator (ICD), kao najefikasniji u sprečavanju iznenadne srčane smrti. Skrining pre aktivnog bavljenja sportom pokazao se kao efikasan u otkrivanju asimptomatskih pacijenata, čime je opao broj iznenadnih smrti kod mladih sportista.